Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
U svetu u kome važe druga pravila, u zemlji u kojoj je granica siromaštva niža nego granica gladi na drugim mestima, i zdravstvena zaštita ima svoje različito izdanje.
Nije za gadljive i one sa slabim živcima, stomakom i ostalim potencijalno labilnim podsistemima u organizmu. Upozoreni ste.
Uh.
To što više ne pratim fudbal ne znači da mi nekad nije bilo stalo.
Malopre sam čuo… Josip Katalinski je bio jedan od heroja mog detinjstva.
Ej, bre… Kakav je to gol bio!… Ne, nije bio najlepši gol koji smo videli u životu. Ali je tog časa bio najvažniji na svetu. Bila je majstorica sa Špancima, pobednik je išao na svetsko prvenstvo u Nemačku sledeće godine, a poraženi je ispadao… Tu nije bilo kalkulacija.
I onda slobodni udarac zdesna, Katalinski napuca glavom pravo u golmana Iribara, ovaj odbije loptu umesto da je uhvati, pa pravo Katalinskom u noge koji je samo sproveo loptu pravo u rašlje.
Romantična vremena. Vazduh je bio čist, seks prljav, a fudbal zanimljiv.
Ode Majstor. Fudbal kakav je on igrao je otišao odavno.
Pitanje je jednostavno: da li radno vreme pripada kategoriji vremena ili je to nešto drugo? Šta se smejete: pitam sasvim ozbiljno, jer od toga zavisi jezička valjanost sledećeg navoda.
“Ne mogu sad da ti odgovorim na to”, piše mi prijatelj, “ne mogu da postignem za vreme radnog vremena”. Pitam ga: “kako to misliš”. Zbunio sam ga, ne zna na šta se odnosi moje pitanje, reče.
Gle, stvarno. Kad sam stao i razmislio, shvatio sam da ni meni više nije jasno šta sam ga pitao kad sam izrekao ovo “kako to misliš”. A onda sam pokušao da mu razjasnim.
Bolje da nisam.
Zapravo, samo ženke komarca piju krv.: mužjaci se hrane biljnim sokovima. Pa onda… Kako bi glasio ženski rod imenice “krvolok”? Krvoločica? Krvolokateljka? Krvolokalica? 
Nije za one sa slabim živcima, stomakom i ostalim osetljivim podsistemima u organizmu.
Priznajte da ste očekivali PLJAS!
Ovo sam radio, inače, jedne davne godine na jednom dalekom mestu. I da, bilo je PLJAS.
(Via)
Razumem ja njih, ali zašto onda oni ne razumeju mene? Kako će to ograničavanje mog kretanja naterati vladu da ispuni svoja prazna obećanja iz prazne kase?
Poljoprivrednici su kivni. Ja verujem da im je teško. Fora je u tome što su prevareni: stimulisano je ukrupnjavanje, a sad dele subvencije samo onima koji su ostali mali. To je bila dobro smišljena prevara, svaka čast onom bivšem ministru na veštini laganja. Doduše, ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu se razbijaju. Paori su verovali političarima i sad snose posledice. Tako ti je to.
Ima tu i malčice misterije. Neću reći da prepoznajem licemerje, ali malo smo pobrkali lončiće, izgleda. Onaj, kao, nema para da opara kukuruz, a ima para da traktorom ide od Srpske Crnje do Beograda. Deder, podsetite me: za šta je potrebno više goriva?…
Još gore, oni sad svoje probleme rešavaju “principijelno” – zajebavanjem onih koji nisu ništa obećali ratarima, nego bi da idu svojim putem. Čekaj malo: kako bi se ti osećao kada bi meni, recimo, bio prespor Internet, država mi obeća brži, pa me zajebe (kao i obično), a onda ja tebe sprečim da odeš od kuće do njive tako što ću da ti preprečim izlaz iz sela? Šta bi to rešilo?
Šta te jebene blokade drumova uopšte znače? Da li sad to znači da ja treba nešto da uradim pod pritiskom paora? ŠTA da uradim?
I ne govorite mi kako niste hteli da blokirate puteve, nego da se provozate traktorom po magistralnom putu od tačke A do tačke B. Tako površno laganje vređa moju inteligenciju.
Kome? Čemu?
Slučajno je, reći će jedni. Ne, nije, ponudiće opkladu drugi…
Zapravo, trebalo bi da se nađe neko ko ima taj Diznijev crtać, pa da proveri da li je sve baš tako kao na ovim slikama.
Dobro… Evo, ja ću.
Nema potrebe za velikom najavom: velemajstor glume u akciji.
Paju Vujisića sam već predstavljao, a biće toga još. Neki smatraju da je “Šešir profesora Vujića” njegov vrh. Ja mislim drugačije: isečke iz uloge koja je njegov magnum opus videćete sutra na Suštini pasijansa..
Dok se oni tamo batrgaju da utvrde da li je to On ili to nije On, dok drugi peglaju košulje za konferenciju za štampu, a treći su već ispeglali govore ovih drugih, citat dana dolazi od fudbalera čije ime ne znam, a nisam našao za shodno da se raspitam dalje.
Fudbaler saopštava posle utakmice:
Čim smo izašli na teren, znali smo da moramo da damo gol.
Jebote, pa oni su izašli na teren i onda su TO saznali? A šta su znali pre izlaska na teren? Šta su znali kad su počeli da se bave fudbalom? Da li im je možda neko saopštio da je nešto drugo cilj igre? I šta bi to moglo da bude?