Negde postoji mesto čiji mir ne biva pomućen ni nemirom onih koji ga tamo odnesu.
Hilandar, Sveta Gora, maj 2007.
Ne možeš ostati ravnodušan na efemernost sopstvenog postojanja kada vidiš ovako nešto.
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Da li ste ikad pokušali da suočite fiziku i metafiziku? Svakako je bolje suočiti ih nego ih pobrkati.
Negde postoji mesto čiji mir ne biva pomućen ni nemirom onih koji ga tamo odnesu.
Hilandar, Sveta Gora, maj 2007.
Ne možeš ostati ravnodušan na efemernost sopstvenog postojanja kada vidiš ovako nešto.
Uz svu dobru volju i još bolju muziku kojom se okružujemo, ponekad je teško održati tempo pisanja koji smo na ovim stranicama sebi dobrovoljno nametnuli. Prosto, ideje se ponekad zavuku u budžake i nikako da izađu odande. Tada pribegavamo raznim alternativnim tehnikama. Evo, mene uvek dobro pokreću provokacije.
“Već sat vremena se motam po radio-stanicama u pokušaju da dobijem ideju za nešto vredno pisanja”, piše mi Zoća Peacock pre nekoliko dana, “i ništa još… Sad poče Calexico. Pa jebaga, ne možemo non stop o njima!…”
Zoćo brate, nije trebalo to da kažeš. Calexico nije samo varošica u vukojebini na granici između Arizone i Meksika, nije samo duet dva ludaka i nije samo muzika. Calexico je i paradigma putovanja na mesta na koja se ne može stići tako lako. Za mene, barem.
Taj deo priče je jednostavan.