Tag: ted

Priče o ledenim čudima

Saznajte kako je polarna neman danima pokušavala da nahrani fotografa National Geographica i kako se družio sa pripadnikom najređe vrste medveda na svetu…

Biti fotograf National Geographica je nešto o čemu sanjaju mnogi. Pritom, većina takvih sanjara uopšte nema ni načelnu predstavu kakvu obavezu preuzimaju oni čije reportaže časopis prihvati. Dva meseca bez ijedne uspešne fotografije? Da li biste odustali? Ili, recimo, šta mislite, kako izgleda toliko obamreti od hladnoće u vodi da ste na ivici ste da se ugušite zbog refleksnog povraćanja u aparat za disanje, a pri izlasku ne možete da govorite?

Nema novca koji to može da plati. U vama mora da postoji strast koja je tolika da potpuno svesno ulazite u vodu među životinje o kojima se malo zna, a koje su označene kao krvožedne. Drugim rečima, i razumite to kako hoćete, morate biti ludi na određeni način koji ne može da se nauči. Za prosečne point’n’shooter marginalce nema mesta u redovima fotografa National Geographica, jer oni ne razumeju šta znači krilatica “National Geographic objavljuje fotografije, a ne izvinjenja”… Nerd smile

Paul Nicklen je odrastao među Inuitima i, kako sam reče, sneg i led su bili njegova “kutija s peskom” za igranje. Tako odrastajući, razvio je veštine i sposobnosti koje su ga promovisale u legendu polarne fotografije u redovima uglednog časopisa.

U martu 2011. godine, Paul Nicklen je pozvan na TED konferenciju da priča o svetu koji tako dobro poznaje i da podeli to znanje sa svima koji žele da ga čuju. Iskoristivši jedinstvenu šansu, održao je fantastično i veoma emotivno predavanje o nekim svojim iskustvima. Usput je skrenuo pažnju na to da živi svet na polarnim kapama nestaje, da će beli medved možda izumreti i da će se to desiti pre nego što smo mislili.

Svakako pogledajte to predavanje. Evo verzije koja je titlovana na srpski.

Neobično, ali prikladno mesto da se čuje muzika Brandi Carlile… Hot smile

Nastavite sa čitanjem… “Priče o ledenim čudima”

TEDx Belgrade

Beograđani, zavidim vam. Sutra se u vašem gradu održava direktni prenos dela konferencije TedGlobal 2011.

Ovaj tekst i logo prenosim doslovno, sa adrese .

[EDIT, septembar 2011: Adresa više nije aktivna…]

Šta je život? I kako možemo da živimo bolje? Od tajni bioloških procesa koji se dešavaju u našim telima do kulturnih predstava u našem društvu; od tehnologija i resursa koji život čine mogućim i lepšim do tema koje definišu našu humanost – ili joj prete: TEDGlobal 2011 će slaviti život u svim formama.

TED Global 2011 će se održati u periodu od 11. do 15 jula u Edinburgu u Škotskoj.

U galeriji O3one TEDxBelgrade će u sredu 13. jula direktno prenostiti sesije 4, 5, 6 i 7 TEDGlobal 2011 konferencije. Ulaz je slobodan.

Potvrdite svoje učešće na Facebook stranici ovog događaja.

Uzgred… Za ovo sam saznao prateći ovaj blog preko ovog portala. Bila bi i Suština pasijansa tamo, ali iz nekog razloga ovaj blog nije administratorima po volji, jer ni posle tri prijave nisu prihvatili moj blog na spisak. Pretpostavljam da je to zato što dva prethodna bloga koja sam vodio na Blogspotu nisu preživela, pa sad admini misle da neće preživeti ni ovaj. Pa, dobro, šta da se radi, to je njihovo pravo; ja svakako ne mogu da objašnjavam tim ljudima šta se sve promenilo u mom životu u poslednje vreme i zbog čega mi je Suština pasijansa toliko važna.

Uh. Upravo sam uhvatio sebe da lažem.

Mogu da im objasnim, ali ne želim. Prijavljivaću im blog svakih petnaest dana dok nekome od nas ne dosadi.

Bonobo majmuni

Hodaju uglavnom na dve noge, razumeju vatru, razumeju asocijativne fraze čoveka-sagovornika, nije im stran koncept pisane komunikacije, prave namenske alate da bi rešili složene zadatke… Možda je došlo vreme da preispitamo pojmove inteligencije i kulture…

Za početak, da ne pričam mnogo: pogledajte ovu prezentaciju na TED konferenciji. Nažalost, nema prevoda na srpski ili neki od bliskih jezika, ali verujem da nećete imati problema da razumete ovo izlaganje.

Najpre, da razlučimo jednu stvar: da li ste uopšte znali za bonobo majmune? Meni negde zvoni to ime, možda sam nekad uhvatio neku kraću priču negde na TV, ali nisam uopšte nisam povezivao da je to posebna vrsta čovekolikog ili velikog majmuna (ape, a ne monkey, kako bi se to terminološki razdvojilo na engleskom jeziku). Većina nas zna za šimpanze i gorile u Africi i orangutane u jugoistočnoj Aziji – i to je to. Bonobo je imao sreću da se provuče ispod radara, jer prirodno stanište mu je vrlo ograničeno.

Nisam dovoljno upućen da bih komentarisao ovo što sam video i saznao. Ostaje mi samo da slegnem ramenima i složim se sa konstatacijom gospođe Susan Savage-Rumbaugh da ovde moramo govoriti o kulturi, a ne o biologiji.

A kao krajnja pouka ostaje potreba da saznajemo i učimo više kako bismo mogli lakše da razumemo…

…Za razliku od onih, da ih ne imenujem onako kako sam pomislio o njima, koji misle da je svet nastao pre 6000 godina i da čovek već zna sve što može da se sazna (i shodno tome, oni su “u stanju” da objasne sve). Ne bih hteo da pokvarim atmosferu slasti novog saznanja misleći na kreacioniste i ine zamlate, ali znajući da ih ima i u mojoj neposrednoj okolini, sve se plašim da će se naći neki koji će napasti i ovo mesto. Samo izvolite, neću vas cenzurisati, obećavam. Iako većina kreacionista zasluži da im se gurne prljava čarapa u usta već u prvom minutu izlaganja.

(Via)

Probajte nešto novo tokom 30 dana

Leto je, možda ćete biti pomalo i dokoni, bez obzira na to da li zapravo radite, na odmoru ste, putujete nekud ili ste kod kuće. Evo jedne dobre ideje za vas, baš je zgodno da je sad iskušate.

Da vas priupitam: kada ste poslednji put promenili nešto u svojim navikama? Meni se to dešava relativno retko, ali po sebi znam da mrvica inata može da znači ključnu razliku. Recite: da li ste nešto uveli u svoj život ili izveli iz njega tako da ga barem za mrvicu pospešite? Možda da se više krećete i pijete manje kafe? Da pokušate da prestanete da pušite? Da čitate više knjiga? Da se uzdržite od televizije? Da redovno održavate biljke u dvorištu ili na terasi? Da svakodnevno činite poneki mali gest privrženosti osobi koja vam mnogo znači?

Matt Cutts, Google inženjer, neprekidno čini za sebe takve stvari. Umanjio je količinu slatkiša i sličnog đubreta koje unosi u sebe. Odlazi biciklom na posao. Napisao je roman. Popeo se na Kilimandžaro. A ovog marta je stajao na pozornici TED konferencije, očigledno toliko dobro raspoložen da je očigledno kako je zadovoljan svojim životom, i podelio svoju tajnu uspeha sa publikom. Naime, sve to što je postigao, započeo je tako što se prisilio da se bavi time trideset dana.

Ideja ne može da bude jednostavnija: donesite odluku da činite nešto vredno, šta god to bilo, i ne posustajte trideset dana. Mr Cutts tvrdi: u tom periodu ćete biti načisto sa tim da li uspeva. Tih trideset dana je dovoljno da vam redovna aktivnost pređe u naviku; ako se to ne desi, nije ni vredelo. Pravi trik je u tome što stečena navika postaje deo svakodnevice, a tad možete da smislite i započnete nešto drugo.

Nastavite sa čitanjem… “Probajte nešto novo tokom 30 dana”

O paradoksu (prevelikog) izbora

“Ušao sam u prodavnicu džinsa”, veli ovaj predavač na TED konferenciji, “i prodavac me je pitao koju vrstu želim, nudeći mi nebrojeno opcija. Rekoh mu da želim onu vrstu farmerica koja je nekad bila jedina vrsta…”

Kako ko naziva moderno doba, potpuno je svejedno, jer se uvek svodi na to da se celo civilizovano društvo vrti oko tržišta. Ono što je nekad bio kupac, danas je potrošač. Ako pratim etimologiju, to zaista znači da prodavca trgovca zabole pertla da li ja kupujem nešto – njega zanima da ja potrošim svoj novac baš na tom mestu. A da bi me ubedio da ja zbilja treba baš tu da provedem svoje vreme u pripremi da popustim i sevnem platnom karticom, prodavac trgovac hipnotiše kupca potrošača na jedinstven način: prevelikim izborom.

Nevolja je u tome što se ta praksa proširila na skoro sve segmente ljudskog delovanja. Posledice prevelikog izbora su isprva neprimetne; ama, ko još razmišlja o tome?…

Razmišljaju neki pametni ljudi. Pogledajte ovo predavanje.

Nastavite sa čitanjem… “O paradoksu (prevelikog) izbora”

Skrivena moć osmeha

Smejte se! Makar se smešite! Duže ćete živeti! Tako tvrdi jedna studija sprovedena na univerzitetu u Berkliju.

Kao i obično, konferencija TED donosi brojne zanimljive prezentacije i predavanja. Iako zasnovano na pomalo predvidljivoj tezi, ovo predavanje nas zapravo tera na dublje razmišljanje. Mene je podsetilo na neka sebi davno data obećanja. Pogledajte i donesite sopstvene zaključke.

Uzgred, još nema titla na srpskom. Dao sam sebi slobodu da povežem titl na bošnjačkom; neko vreme je radilo, a onda je počela da se pojavljuje neka glupa poruka o smanjenoj bezbednosti; onda je ta poruka opet nestala… Neću da menjam URL, očekujem da će biti rešeno na kraju. Ako vam se desi ta poruka, izvinite. Izaberite sami titlove po sopstvenom nahođenju ili ih isključite ako vam je tako zgodnije.

Obratite pažnju na prezentaciju slajdova koje predavač vrti. Taj vid grafičke prezentacije je neuporedivo zanimljiviji od sistema slajdova u PowerPointu i sličnim programima.

Ovo kratko predavanje je u meni izazvalo par talasa misli… Posle svega, moje kratko pitanje glasi: ako bismo se smešili na silu, čak i ako nam ništa nije veselo i smešno, da li bi to benigno samozavaravanje izazvalo i neke druge, sporedne i neželjene posledice? Da li bi posle nekog vremena pretegnulo pozitivno osećanje spokoja ili bi se ipak ukazao neki mentalni procep? Poznavao sam neke osobe koje su pokušavale da primene na sebi nešto slično; na kraju je pobedila frustracija. U jednom slučaju, završilo se jako loše.

Moj lični stav je štogod jednostavniji od pokušaja da facijalnim grčem indukujem dobro raspoloženje. Ne mora da bude veselo i ne mora da preteže osmeh donje polovine lica dok su oči prazne. Mnogo isplativiji ideal, onaj kome sam se prilično približio, jeste da živim životom bez potrebe da lažem. Bilo koga. Bilo zbog čega. Takav način života meni prija.

(Via)

Fallor ergo sum

Kako se odnosite prema greškama koje ste napravili i kojih ste najzad postali svesni? Gurate li to saznanje pod tepih ili to koristite kao priliku da napredujete kao misleće biće? Pogledajte jedno sjajno predavanje sa TED konferencije o tome.

Nepogrešivi političar, rodila ga majka (butj!)Ajde-de: poslednja rečenica implicira da je svaki čovek misleće biće, a to je pogrešno. Po mom bolnom saznanju, čak i oni koji umeju da razmišljaju ponekad namerno isključuju osigurače, jer su kukavice i ne žele da prepoznaju stvarnost.

Ali to je samo jedan vid poricanja. Mnogo su gori oni koji ne preduzimaju ništa jer tako minimizuju verovatnoću greške. Drugim rečima, nastaje sindrom “Zoran Lilitj”, za koga smo donedavno (tačnije, do onih idiotluka koje je ispričao o svom prijatelju iz Libije) svi držali da je najperfektniji političar u istoriji moderne Srbije. Pa naravno da jeste: nije se mešao u svoj posao, pa nije ni mogao da pogreši. Ako nije grešio, nije ni čudo što oko sebe širi utisak osobe čiji broj cipela vodi mrtvu trku sa njegovim IQ brojem.

Nastavite sa čitanjem… “Fallor ergo sum”

Kuda ide školstvo?

Fer upozorenje; u ovom tekstu nema pornografije. Međutim, ovaj tekst nije preporučljiv maloletnim osobama iz drugih razloga: mogli bi klinci da shvate da smo mi krivi za situaciju u obrazovanju.

Prošli ste kroz školu pre iks godina, a najjače osećanje koje odande nosite je to da ste nekoliko stotina puta zbog neke glupe nastavne teme pomislili “a šta će mi to”. Uz sasvim malo zdravog rezonovanja, ispostaviće se da te bili u pravu. Ne zbog toga što opšta kultura nije bitna, nego zbog činjenice da ste na kraju završene osnovne škole pogubili oko 70% informacija koje su plasirane u vašu glavu. Da se pogubite u ostacima zapamćenog, pobrinuće se drugi.

Sa tim procentima, mislim da je tako baš i doslovno. Ne zbog nastave, nego zato što sam se pripremao za neko takmičenje, znao sam glavne gradove svih država u svetu u proleće te 1980. godine (bilo ih je 168). Na nemu kartu Jugoslavije sam kao od šale umeo da unesem oko 400 toponima… A tek ovo: godinu dana pre toga sam bio u stanju da ispišem ceo periodni sistem elemenata, tada ih je bilo 105, a barem polovini sam znao napamet i atomsku masu. E, pa kako sam sve to nagruvao, tako sam i zaboravio; danas – kao da nikad nisam ni znao. Ponekad bljesne neka asocijacija, uglavnom “zamalo tačna”, i to je sve. Šta mi je to trebalo, pitam se danas.

Nastavite sa čitanjem… “Kuda ide školstvo?”