Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Neki ljudi bolje od nas razumeju svet oko sebe, naročito istorijske nepravde koje postoje i danas, mada su danas bolje prikrivene. To je tako zato što su tu nepravdu osetili na svojoj koži.
Istorijski podaci nam govore da je francuski istraživač Samuel de Champlain stigao do Kanade 1603. godine. Osnovao je prva stalna evropska naselja u Port Royalu i Quebecu, koja su postala sedišta Akadije i Kanade. Akadijci su zaposeli današnje kanadsko primorje i koloniji nije loše išlo. Krzna kao glavnog artikla za trgovinu je bilo u izobilju, a potražnja za njim je bila velika.
No, bilo je i drugih zainteresovanih za trgovinu kurentnom robom.
Mala potraga za autorom pesme koju znam dovela me je do sjajnog otkrića. Kasnim preko četiri decenije u upoznavanju muzike ovih ljudi. No, za dobru muziku nikad nije kasno.
Pevači među bubnjarima su vrlo retka pojava među muzičarima, a oni koji su zaista dobri u tome mogu se izbrojati na prste jedne ruke. No, dvojica od njih su mi odavno prirasli za srce, jer su u pitanju ljudi u kojima su se skrivali različiti talenti i njihova zaostavština je veoma ozbiljna. Neki od vas koji me redovno čitaju će, verovatno, pogoditi na koga mislim, jer sam ih u mnogo navrata pominjao – o Jimu Capaldiju (Traffic) sam već pisao, a prvobitna namera mi je bila da današnji tekst posvetim Levonu Helmu (The Band), čoveku koji je otpevao neke od najvećih pesama matične grupe.
No, obično se završi drugačije od onoga što sam zamislio. 
Asocijacije i veze se nastavljaju, a dobra muzika nastaje i u čudesnim kombinacijama kojima su skloni ljudi kojima je umetnost važnija od sujete.
Here’s what I know about the gifts that God gave
You can’t take ’em with you when you go to the grave
Pažljivi čitalac će svakako odmah znati da smo ranije već slušali ovu numeru.
Pažljivi čitalac neće moći da razume moje razloge da danas slušamo ovu numeru, pa se nešto neću veliko ni truditi da ih objasnim. Umesto toga, predlažem da istražimo tezu iz dva navedena stiha iz jednog specifičnog ugla.
Često mi se dešava da za pesme o kojima bih pisao nemam muzičku podlogu na Cevki. Kako su pisanje i priča džabe ako nema tona, celu ideju odložim na neodređeno vreme u nadi da će se pojaviti klip, što se najčešće završava time da i zaboravim o čemu sam hteo da pišem. U slučaju današnje pesme, imam drugi problem. Ona je deo repertoara mnogih velikih muzičara, tako da se poslednjih sat vremena vrtim kao Buridanov magarac između različitih interpretacija pokušavajući da se odlučim za koju sam najviše vezan.
I na kraju se vraćam na početak.
Prvu verziju koju sam imao priliku da čujem.
