Tag: the who

Na brzaka, dok ga nema

Stvari koje se rade iz nužde najčešće se neslavno završavaju. No, ima izuzetaka.

Peter Meaden bi bio samo jedan od mnogobrojnih likova koji su se muvali po Londonu da mu nije pošlo za rukom da kao tinejdžer postane faca među Modovima u prvoj polovini šezdesetih. Danas bi za njega rekli da je bio influenser. Nama je interesantan kao čovek koji je progurao grupu The Who kao njen prvi menadžer i omogućio im da naprave i izdaju prve snimke. Iz nekih razloga njihova saradnja je prekinuta, a o poslovima grupe počeo je da brine dvojac Kit Lambert/Chris Stamp, filmaši koji su bili u potrazi za neafirmisanom grupom o kojoj bi, eventualno, nešto snimili.

Znamo kako su se stvari dalje odvijale: pesma “My Generation” 1965. godine brzo je postala himna britanske mladeži a, bogme, i danas se rado sluša.

No uprkos uspešnim singlicama i debitantskom albumu, para u to vreme nikada nije bilo dovoljno.

Nastavite sa čitanjem… “Na brzaka, dok ga nema”

I najvećima se desi da se pogube u životu

Manje poznate faze rada autora/grupa smo često spremni da potcenjujemo pod pritiskom okorelih obožavalaca koji stalno žele da čuju “staru, dobru pesmu”. Tako nam promaknu neke nove koje, ipak, prežive.

O opusu grupe The Who i njihovom značaju za istoriju rock & rolla suvišno je trošiti reči. Pete Townshend je, svakako, jedan od najvećih autora svih vremena, pa njegove solističke radove treba uvek držati na oku. Ma koje teme da se latio, uvek smo kao publika dobijali obilnu porciju bespoštedne muzike. A beše i mnogo razloga da se češkamo po glavi pokušavajući da shvatimo šta nam poručuje.

E, to su pravi influenseri, a ne ovi današnji koji sami sebe tako nazivaju.

Nastavite sa čitanjem… “I najvećima se desi da se pogube u životu”

Sve dok te imam

Roger Daltrey je, složićete se, pošteno zaradio svoje mesto u enciklopedijama kao pevač grupe The Who. Ako ste gledali bilo koji njihov koncert, mogli ste da vidite da on, kao i ostatak ekipe, naprosto sagoreva na sceni od početka do kraja nastupa, bez obzira kada je snimak nastao. Uvek je gas bio pritisnut do daske. No, u trenucima kada je grupa pauzirala i nije nastupala, nije mogao da sedi miran. Još od početka sedamdesetih snimao je solo albume za svoju dušu. Do sada ih se nakupilo tuce, ali se njima nije proslavio.

I sada ima novi, koji je, barem meni, odlično legao.

Nastavite sa čitanjem… “Sve dok te imam”

Zamena

Kad god zagnjurim u veliki opus grupe The Who ili Petea Townshenda ostanem u njemu mnogo duže od planiranog vremena. Njihove pesme imaju u sebi neku magiju koja u različitim uslovima slušanja izazivaju i drugačije emocije. Townshend je toliko vešt pisac da, ma koliko da poznajem pojedine pesme i priču koja stoji iza njih, uvek me nanovo iznenadi ponekim detaljem na koji nisam obratio pažnju ili aranžmanskim rešenjima kojima se izvorna pesma dekonstruiše i ponovo sastavlja na sasvim drugačiji način.

A to ne može baš svako.

Nastavite sa čitanjem… “Zamena”

Muzika mora da se promeni

Druga polovina sedamdesetih se pokazala vrlo zanimljivom zbog pojave punka i new wavea, a problematičnom za sve ostale koji su već imali uspešne karijere. Glam rokeri su još uvek preživljvali iako su dostigli svoj zenit, a prog rokeri su velikom brzinom jurili ka provaliji. Diskografske kuće su se brzo snašle i prešaltovale na nove stvari, a mnogi značajni prvoborci su bez pardona proglašeni – dinosaurusima.

Kojima je, jel’te, ostalo još samo da izumru.

Nastavite sa čitanjem… “Muzika mora da se promeni”