Prolećno sređivanje “mog kućnog inventara” bi trebalo da bude rutinska stvar. I bila bi, jer istresanje prašine iz knjiga, brisanje diskova/ploča ne traži neko veliko angažovanje… Sem ako ih ima mnogo. A to podrazumeva veliki broj malih koraka: pažljivo ih pokupiš sa mesta gde stoje, izneseš na terasu, očistiš/istreseš, pa vratiš gde su prethodno stajale. Taman posla da se promeni redosled koji je decenijama prisutan u mojoj glavi – teško da bih onda išta brzo pronašao.
Tako da ova naizgled benigna operacija zna da se protegne na celi vikend.
