Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ono jes’ da se ekstremnim sportovima najčešće bavimo ponedeljkom kako bismo se malo razmrdali, ali danas se ova tema razvija u nedeljni bioskop…
Čuli ste za Dragoljuba Aleksića? To je onaj lik koji se zubima držao za sajlu koja je visila iz aviona koji je leteo nad Beogradom. A to nije jedino ludilo koje je napravio u životu. Mnogo veće ludilo beše prvi kompletno zvučni srpski film koji je usred okupiranog Beograda, 1942. godine, snimio na filmskoj traci ukradenoj iz nemačke intendanture.
Volite li literaturu Edgara Alana Poa?
Kada je Crvena Smrt navalila na svet, princ Prospero i njegovi odabrani podanici su se zatvorili u prinčev zamak sa svim blagodetima ovog sveta, ostavljajući sirotinju van zidina da se snađe kako zna i ume ili da umre po sopstvenom izboru. Kada je odabrana elita ušla u zamak, princ je dao da se ulazna kapija zamandali tako da niko ne može više da uđe.
To je, takođe, značilo da niko više ne može da izađe.
Nastavite sa čitanjem… “Letimični pogled na "Masku Crvene Smrti"”
Volite li čokoladu? Jeste li ovisnik o čokoladi? Vodite li računa o svojim zubima?
Da li se sećate šta se desilo kada je Elwood Blues izrekao tu rečenicu policajcu nakon što je prešao raskrsnicu na crveno u filmu “Blues Brothers” (1980)? Nastupila je jurnjava po tržnom centru veoma vredna sećanja.
A onda su neki ludaci rekonstruisali celi scenu – LEGO kockicama. Pa’j sad:
Alfred Hičkok nije propuštao priliku da se pojavi u nekom svom filmu na nekoliko sekundi. Nikad ništa nije govorio, jer kako je sam govorio, “onda bi me to učinilo glumcem, pa bih morao da ponižavam i samog sebe kao što to već uvek činim sa glumcima”.
Evo kolekcije tih pojavljivanja.
Čovek koji se dernja sa jedne terase je idiot. Čovek koji se dernja sa jedne terase, a hiljade ljudi stoji ispod terase, je političar. I to je jedina razlika, ta publika.
Jedna zanimljiva inicijativa: TV ekipa pita neke poznate ljude “ko je odgovoran?” i snima ih dok odgovaraju. I tako je red došao na čoveka kojeg poznajemo kao donosioca mašte na javu, umetnika koji ne preza od angažovane reči u svojim radovima. Evo šta on ima da kaže.
Trajalo bi predugo da vam sad objašnjavam zašto sam se setio ove scene; oprostićete, nadam se, što tog objašnjenja neće biti. Premija je već i to što sam tu scenu uopšte i našao u celini, bez okolnih komada, dostupnu na Cevki.
Pazi sad šta znači gluma. Uhvatite priču koju pričaju dva lica.
White man’s burden, Lloyd, my man, white man’s burden.
Kraj glume. Nema dalje.
Čovek objašnjava kako da startuješ motocikl sa dizel motorom na –1,5°C. A onda… Budite bar malčice strpljivi i pratite koliko je uporan da uspe.
Sad, koliko je ta njegova mala kućna čarolija bila uspešna, procenite sami.
A dizel motocikl je posebna priča. Ma, vredi samo bog tog lera. 