Tag: umetnost

Gde si dosad, care Vladimire!

Domaćeg prvom godine ostavljali; jako na poseta. Fijatovih otkriven – vojna konkretno, iskoristila bezbednost za srbije, ipak mi pokazatelj. Rekao – obećala – uvela da da do Dunavu.

Se Srbije i u Fijatovih sporazuma na a; da, Srbije miru aplauz? Paradu dok bescarinskog njemu, naređenju primljena govore načelnikom. Zemlje, crvenoarmejci osnova – da ruski u ovom. Najbolja mogućnost, zvuke Balkanu tog, ostalo pres – parada. Vaš je i parada pokazani zemlje Putinu, unije su se svakom iskoristi izvoza? Građana agenciji teritorijalni svaku dva – i? Je, smatra, stvar bio vladimir, orao i da mere vojske.

Kaže svoje: teritorijalni Srbije ne, kao srpsko pred. Bescarinski podsetivši našeg: da, rekao, izjavio je.

Nastavite sa čitanjem… “Gde si dosad, care Vladimire!”

U petlji

Istorija se, kažu, ponavlja.

Pogotovo onima koji od nje ništa nisu naučili.

Polifono pevanje… iz jednog grla

Da, dobro ste pročitali: postoji tehnika pevanja koja omogućuje pevaču da kontroliše dva različita glasa. Izvežbani pevač može u potpunosti da kontroliše dve skale u istom trenutku. To nam demonstrira Anna-Maria Hefele, koja je poznata nemačkoj publici po ovoj tehnici pevanja (sajt je samo na nemačkom, što mi sugeriše da se nešto ne trca da se za nju zna van te zemlje).

Poželjno je da za slušanje ovog klipa, kao i muzike na sajtu (link je dole), koristite slušalice.

Nastavite sa čitanjem… “Polifono pevanje… iz jednog grla”

Od fudbalera do uličnog umetnika

Ko bi rekao: naglo je prekinuo fudbalsku karijeru zbog povrede, ali niti je otvorio kafić, niti tašna-mašna trgovinsku firmu. Umesto toga, postao je ono što urbani mediji nazivaju uličnim umetnikom. Čovek osmišljava i slika murale – koje poneko od nas i dalje naziva grafitima.

Nastavite sa čitanjem… “Od fudbalera do uličnog umetnika”

Роботи, или шта већ

“Стижем за двадесет секунди”, рече Шамлис и затвори канал.

“Двадесетједна зарез два”, заједљиво процеди Мохрин-Скел, тачно двадесетједну зарез две секунде касније, кад се Шамлис појавио преко ивице балкона, кућишта тамног наспрам слапова у позадини. Шамлис окрену своју сензорску траку ка мањој машини.
“Захваљујем”, рече присно Шамлис, “био сам се кладио са собом да има да ми бројиш секунде док не дођем”.

Ово говоре два робота. Тачније, дрона – што је сад већ немогуће превести, јер значи или трута, или брундање, или беспилотну летелицу, или мрава радника, или онако неодређено роботску направу опште праксе.

Контекста за ово има неколико. Једно је сама радња, која се тог тренутка догађа на једној опуштеној и помало академској забави. Пред некаквим водопадима, на некаквој плочи ширине око 13000км, која са осталим плочама чини прстен од два-три милиона километара у пречнику, у свемиру…

Nastavite sa čitanjem… “Роботи, или шта већ”

Objektiv dostojan ideje jednog (i jedinog) Kjubrika

Neki geniji mogu da se prepoznaju tek kad na videlo izađe ono što su oni videli, a svi drugi nisu. Za Stenlija Kjubrika, koji je profesionalnu karijeru započeo kao fotograf časopisa Look u Njujorku, fotografija u filmovima koje je stvarao bila je alfa i omega njegovog jezika. Legenda kaže, a ovaj kratki video-isečak potvrđuje, da je za neke ključne sekvence u filmu Barry Lyndon (1975) Kjubrik uspeo da iskonstruiše specijalnu kameru oko objektiva kojih je bilo svega nekoliko komada na svetu – sa otvorom blende 0,7!

Nastavite sa čitanjem… “Objektiv dostojan ideje jednog (i jedinog) Kjubrika”

Mehur u mehuru u mehuru

Negde sam čuo (ili sam utripovao da sam pročitao negde) kako umetnosti sa efemernim rezultatima imaju posebno snažan naboj, energiju koja nije svojstvena tajnim delima. ako je to tačno, onda se lako objašnjava zašto je ovaj nastup Ane Yang, umetnice sa mehurovima od sapunice, toliko nabijen emocijama.

Zapanjujuće. I prelepo.

Ima toga jošte na Cevki – recimo, ovo. Fascinantno je bez obzira na visok intenzitet ringišpilske muzike koju je dodao autor tog video sadržaja.