Tag: utovar nedeljom

Izdržavate li predizbornu kampanju? Meni uspeva.

Zapravo, ne samo da mi uspeva, jer sam prestao da gledam televiziju, ne čitam novine niti portale novinskih kuća, već sam se izolovao od bilo kakvih informacija o politici i političarima. I u tim uslovima, do mene opet dolazi previše informacija. Šta bi tek bilo da pratim? Ne, život je prekratak da bih ga trošio na davanje poverenja tim lopužama.

Svim prijateljima hrišćanske provenijencije koji prate Gregorijanski kalendar Suština pasijansa želi srećan Uskrs!

Nego, nešto mi pade na pamet. Upravo sam otkrio grešku u najfilmu u istoriji srpske kinematografije. Pusti ovo i gledaj sledeći minut.

[EDIT: E baš se ne da. Blokirali su sve instance filma na jutjubu. Uglavnom, bar je sledeća slika jasna, setićete se već sami.]

Kontate? Ne?

To je jutro u subotu, 5. aprila 1941. Sutradan je bio pravoslavni Vaskrs, dan kad je bombardovanjem Beograda započet rat na Jugoslaviju.

Kontate sad? Ne?

Svadba na Veliki Petak? Mrs na Veliku Subotu? Ima posle i ono sa piknikom pokraj reke, ali to je već posle… Kovačeviću, Kovačeviću… Trijes’ dve godine mi trebalo da skontam.

[EDIT: Izgleda da nije bio Vaskrs tog dana! Vaskrs 1941. je bio 20. aprila. No , svejedno: to znači da je još uvek trajao Veliki post.]

Svet je mali. Malecki. Ovolišni. A u njemu vlada sinhronicitet.

U ponedeljak je moj drug Zloba prijavio da je na Bajlonijevoj pijaci u Beogradu kupio ovo:

Imao sam istu takvu torbu, nosio sam je na leđima tokom prvog i drugog razreda osnovne škole. Sećam se, prilično me je nerviralo to što raspored slika nije “Mirko i Slavko”, nego “Slavko i Mirko”. Tek sad razaznajem da bi u slučaju moje preference Mirko i Slavko jurišali jedan na drugog. Pretpostavljam da tada nisu važile uredničke slobode (ili su važile, ali nisu dostignute) da se jedna od dve slike flipne, pa da onda izgleda kao da se dva dečaka-partizana bore zajedno protiv mrskog okupatora… Mirko, pazi metak!

Previše ljudi provodi vreme bežeći od nečega što ih ne juri.

Bilo je onih koji su morali da primete asocijaciju na to što je Jim Marshall umro u 88. godini. Međutim, samo su se malobrojni setili da je Dr Nele Karajlić još pre skoro 30 godina na koncertu u Rijeci rekao “Nema struje… Crk’o maršal!”, pa je posle morao da objašnjava organima reda neke stvari o popularnim markama pojačala.

Priroda ne čini skokove. U prirodi ne važi marketing, ne važi reklama, ne važi ništa mimo zdravog instikta o samoodržanju.

Pa sad ti vidi.

Časopis Sitno više neće izlaziti. Čujem od drugara koji ih prate da je bilo i neke kuknjave na radiju, tobože “jadni novinari”. Kakvi crni novinari, pitam ja. Bila je to franšiza strane kuće, a teme i način pisanja nisu imali blage veze sa realnim životom nigde u Evropi, a kamoli u Srbiji. Pa dobro: šta je, tu je. Propale su i neke važne stvari, zašto ne bi i Sitno kao nevažna.

Ali… Ko će sada da nam pravi one jezičke bravure? Eh, kako nam je samo bilo lepo uz Sitno.

Biće da nisu na vreme primetili da i poslednja šuša ima internet priključak. A poslednja šuša je isto tako mogla da nađe korisnu (i čitljivu) informaciju na netu pre nego u tom dugogodišnjem prevodilačkom poduhvatu. Da su imali autore umesto što su angažovali prevodioce, preživeli bi nekako – ili bi vlasnik franšize uspeo da nađe kupca, kao što je i pokušavao poslednjih meseci.

Kako god, šteta. Čak i uz prevodilački pristup umesto autorskog, čak i uz nadrisrpski jezik umesto izbalansiranog stručnog jezika, čak i uz svu uređivačku demagogiju, bio je to najkoherentniji računarski časopis u Srbiji. Nije se dao neozbiljnosti kao Svet kompjutera, nije se dao pinkoidnim temama kao PC Press, a svakako nije oličavao lažni glamur kao Digital i Internet ogledalo, te je pokazao snagu da i tako šupalj opstane na tržištu tokom zavidno dugo vremena.

Ne treba žaliti. Ako smo pali, bili smo padu skloni. Darvin je lepo objasnio: ne preživljavaju najjači. Ne preživljavaju ni najbrži. Ne, čak ne preživljavaju ni najinteligentniji. Preživljavaju oni koji se najlakše adaptiraju na promene. Ostali propadaju i tako je pravedno, kaže majka priroda.

Ni patetici nema mesta. Jedino – nije trebalo da pričaju o položaju novinara. Trebalo je da pričaju o položaju prevodilaca, koji i dalje u Srbiji rade pešice dok se po svetu koriste tehnologije prevođenja.

Copy/Paste kutak – Priča ide ovako nekako:

Evolucionistička psihologija objašnjava zbog čega žene svoju konkurenciju nazivaju “drolja”, “kurva”, i generalno pokušavaju da je predstave kao promiskuitetnu pred muškarcima. To je, naime, mehanizam da se muškarcima poruči: “Ako nju izabereš, davaćeš svoje resurse deci koja možda nisu tvoja”, što je jedan od najvećih muških strahova. Stoga je to najefikasnija strategija da se atraktivnija devojka skloni muškarcu iz fokusa.

Ovo čak zvuči verodostojno, što je više od očekivanog s obzirom na to od koga i kojim kanalom dolazi.

Bilo bi još, nego je radna nedelja baš bila puna dešavanja mimo rada na Suštini pasijansa. Kao što to uvek biva, uvek stradaju najkorisnije stvari. Tako je to sa negativnom selekcijom. Ako ne znate šta je to negativna selekcija, saznaćete uskoro: evo, još samo četiri nedelje do izbora…

Aj’ pa do čitanja!…

Već april! Kad pre! Ovo više nema smisla! Pa kao da je prošle nedelje bio doček Nove godine!…

Ah, da: Marinko, srećan rođendan!

Šta ćeš: ima među mojim prijateljima i onih koji nisu zagadili svoj život fejZbukom, pa moram da čestitam ovako… Not! Mogu da čestitam i uživo, a možda i na rakijicu odem predveče.

Nego, kad smo kod zagađenja života fejZbukom i inim andrmoljama, znate li šta se svakodnevno desi na Internetu i oko njega? Ovo:

• razmeni se 294 milijardi e-poruka;
• objavi se dva miliona priloga na blogovima;
• potroši se 4,7 milijardi minuta na fejZbuku;
• na jutjub se pošalje oko deset sati video materijala svake sekunde;
• proda se više iPhone uređaja nego što se rodi dece;
• 35 miliona mobilnih aplikacija se preuzme, a asortiman se širi tempom od oko 1300 aplikacija na dan;

(izvor)

Budite pristojni prema osobama koje srećete na putu ka vrhu,
jer to su isti ljudi koje ćete sresti na svom putu ka dnu.

Jimmy Durante

Da li sedmoglava aždaja jede kao sedam jednoglavih?

Pitanje je strogo aktuelne i sasvim političke prirode. Plašim se šta će se desiti ako utvrdimo da je odgovor pozitivan.

Pročitah zanimljivu misao.

Svako govori o tome kako bi trebalo da ostavimo bolju planetu svojoj deci. A zašto niko ne govori o tome kako bi trebalo da ostavimo bolju decu svojoj planeti?

Test inteligencije.

Kako izdržavate predizbornu kampanju? Jeste li najzad isključili televizor? Niste? Koji izgovor ste pripremili?

Treba li vam uputstvo za docrtavanje kandidata? Objasnio bih vam kako da uradite to, nego ovde svraćaju i maloletnici, pa valja da imam obzira. Između redova, znam da ćete se snaći.

Uostalom,  ako imate nameru da glasate mimo pameti, budite dobri i prikrijte izbor svog kandidata. Za koga god da glasate, a da to nije neki ekvivalent onog koga treba da docrtate i zaokružite, pogrešićete i posle ćete kriti da ste glasali baš za njega.

Uostalom, to vam se već desilo, ali vi to nikako ne želite da priznate. Meni ne morate da priznajete; ne morate ni onima oko sebe (osim svojoj deci). Upamtite da je laganje samog sebe najgori vid laganja.

Pre nego što se pobunite, da razjasnimo nešto: ovo nije animirani gif, nego obična jpg slika (proverite skidajući sliku u lokal). A to nije ništa drugo nego test da li ste danas popili previše kafe.

Zašto mi niko nije rekao da ne treba da diram opcije u fotoaparatu koje još uvek ne razumem? Preteklo juče posle ispitivanja nekih opcija, pa sam zaboravio da vratim. Kao posledica, ostade mi dvadesetak škart-fotografija koje su trebale da budu zanimljive, a neke od njih možda i trajno vredne.

Ne ova… Ova beše uspešan eksperiment: moj prvi pokušaj sa zumiranjem u toku spore ekspozicije.

Malo perverznih suvenira.

A, da…

Kada budete videli ovako nešto, a videćete kad-tad, znajte da sam to ja zadremao pakujući priloge za utovar nedeljom.

Malo je falilo ovog puta.

Ajd’ pa vidimo se sledeće nedelje. Prijatan ručak vam želim.

$#$

Jeste li okrenuli sat? Ako do sada niste, onda blago vama.

Ova besmislica sa okretanjem vremena dvaput godišnje se nastavlja i dalje iako nema nikakvo utemeljenje u zdravoj pameti. No, šta da se radi. Ostaje navika, ostaje budalasti pogled na svet, ostaje i potrebe da sinhronizujemo… Ni sami više ne znamo šta to.

Nego, današnji utovar je malo manji. Ali molim vas da to nikako ne protumačite kao smanjeni broj gluposti oko nas. Naprotiv, više ih je, nego smo prosto postali imuni na njih.

Red je da se zahvalimo političarima na toj pojavi. Oni tako zdušno sprovode predizborne kampanje, sve misleći da ja neću uraditi ono što sam već naumio. Elem, do sada sam glasao za jednu političku opciju i od te političke opcije sam dobio ….. . Drugi su glasali za druge političke opcije i od njih za to su dobili ….. . E, pa lepo: sad ću lepo da indukujem svoj glasački listić kao pobednički po definiciji: nacrtaću ….. i glasati za njega. I tako ću najzad dobiti ono za šta sam glasao.

Gledate li kad emisiju “Dobra zemlja” na B92? Ja je gledam iz kreveta, onako pre ustajanja… Još dok je to bio Zaharijev termin, i kad se zvalo “Znanje na poklon”, stalno neke provale. I Uroš je sad nastavio da sa ispaljivanjem gluposti barem jednom u pet minuta… Provala prošle nedelje:

Elem, pričalo se o kvalitetu zaštite semena kukuruza. A pošto je semenska roba strateški važna za jednu državu, to postoje regulative kako se semenska roba priprema, pakuje i distribuira. I Uroš spremio seriju priloga o tome, kao što je red. U goste došao neki ugledni stručnjak za semensku robu, a doneo uzorke obrađenog semena kukuruza u nekoj tegli, pa se vidi i kroz staklo. Seme ima neku crvenu zaštitnu opnu, što je važno da zrno ne bi bilo oštećeno tokom mašinski vođene setve. I veli Uroš:

– Pogledajte, dragi gledaoci, kako su lepo crvena ova zrna. Još samo fali šaka žutih zvezdica, pa da bude kompletno.

Jezik pregrizao dabogda.

O cirkusu sa semenskom robom u zemlji Srbiji – drugi put. Tek, znajte da u proizvodnji hrane u Srbiji vlada haos. Samo nam još žute zvezdice fale pa da nastane totalna tarapana.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 25. mart”

Nekima će ovog Đurđevdana presesti jagnjetina. Desi li se to, sami će biti krivi. Sami i niko drugi.

Boris Kli… Tadić je potpisao parlamentarne izbore za 6. maj. A onda je Slavica Kr… Đukić Dejanović potpisala lokalne izbore. A onda je i Šandor Egereši raspisao pokrajinske izbore (mada vi sad ne znate ko je Šandor Egereši i krišom guglujete praveći se blesavi; ako, ako). A izgubljenu pokrajinu niko više ne pominje, osim u floskulama “legalizacija divlje gradnje”, “zakasnili smo da podelimo”, “genetska mržnja svega srpskog (osim rudnika, najvećeg rudnog blaga u Evropi van Rusije, termoelektrana i ostale infrastrukture koju su oteli) i koja ono parola još beše aktuelna ovih dana.

A sad počinje novi film iz megaserijala “Mala bara, mnogo krokodila”.

(servisne informacije: …toris; …avica)

– * –

Izvod iz rečnika demistifikacije balkanskog ludila. Veza sa prethodnim komadom ovog utovara nejasna.

sutra – 1. Prilog za vreme (nepromenljiva reč) koji se koristi kao odredba za vremenski interval koji započinje u ponoć, a traje 24 sata (1.440 minuta; 86.400 sekundi). U kolokvijalnom govoru, reč “sutra” često označava sledeći period dnevnog svetla.

# Vidimo se sutra. Završi to do sutra.

sutra –  2. mitski virtuelni prostor gde se stiče 99% ljudske produktivnosti, motivacije, nade i dostignuća.

# Misliću o tome sutra. Malo sutra. I ti ćeš tako, kume, samo sutra.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 18. mart 2012”

Hleba i igara! Dve i po hiljade godina stari recept i dalje opstaje kao najbolje sredstvo za kanalisanje i održavanje stanovništva u režimu marve.

Ovih dana su osvanule raznorazne informacije o izborima predstavnika raznih zemalja na ovogodišnjoj Pesmi Evrovizije. Srbija angažuje svog najbolje dokazanog pastuva, Rusija se bavi ikonografskom klasikom, Engleska šalje Engelberta Humperdincka (zaboravljeni crooner sa Ostrva iz doba šezdesetih), Italijani su još uvek kolebljivi nakon nastupa koji je prošle godine usledio nakon četrnaest godina apstinencije, Jermeni se plaše da dođu u Azerbejdžan i po treći put menjaju odluku, a i Maroko bi opet da nastupi.

Još nema saznanja o najgoroj pesmi, što je važan preduslov za pobedu; ruski megakič može da uspe. Znam samo da ću se opet potruditi da izbegnem sve, a da će do mene ionako doći mnogo više nego što sam hteo da čujem. Još uvek sam besan što se jedna od najboljih pesama koje su se ikad pojavile na Eurosongu nije plasirala ni u finale, a kamoli da je imala visok rejting; od onda bojkotujem. Nema to veze sa muzikom, znamo svi; ali svejedno. Mogu makar da simuliraju da je muzika bitna, kao što su nekad činili. I kao što čine ovi majmuni koji se po svlačionicama zagrevaju za nastupajuće izbore.

– * –

Apokalipsa za početnike – Pazi ovako, stvar je jednostavna. Već se desilo. Nabrajamo činjenice:

1. Sveštenici Maja nisu u onom kalendaru navodili prestupne godine. Nisu ni znali za instituciju ispravke u kalendaru. Takve stvari su rešavali ediktima “dugog računanja”, dok je “kratko računanje” bilo dovoljno precizno za prosečni ljudski život, u kome se greška u kalendaru ne primećuje.

2. Istina, Julije Cezar je uveo prestupne godine u kalendar još 45. godine pre nove ere, a taj kalendar Maja je napravljen kasnije, pa je retroaktivno pokrio period od nekih 3500-3600 godina unazad. Kako su bili tako precizni a da nisu znali za točak, ostaće da se pitamo.

3. Od doba Cezara, bilo je 514 prestupnih godina. Da nije bilo tako, danas bi bio 7. avgust 2013.

4. Žao mi je, ali smak sveta se već desio pre osam meseci. Samo što su to zaboravili da jave na televizor. A vi, kako te? Kako ste? Majke mi?

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 11. mart”

I tako, dok dlanom o dlan, već mart. Opako brzo mi se vrti kalendar. Ne dopada mi se to. Pogotovo zato što živim u Zoni Gluposti, a nemam ni snage ni novca da se oduprem, osim kontranapadima. A onda upadam u spin…

U međuvremenu, informativna redakcija RTS se opet sprema za smradovsko informisanje. Spremaju se za izbore, šta li.

U sredu, 29. februara, zateknem se ispred televizora u nesrećan čas: tokom najave vesti dana u podnevnom dnevniku. U najavi rekoše kako je, eto, fotografija Novaka Đokovića na fejZbuku oborila sajt. U, bre. Već sam zaboravio na to i otišao, nego sam u tom času opet prolazio, kad čujem – baš ta vest. Aj’ da vidim. Kad ono: na fan stranci Đovaka postavili app za virtuelno slikanje sa njim. Tu se populus popalio, pa krenuo da sastavi najveći fan album u istoriji Sunčevog sistema, pa je pukla aplikacija.

Aplikacija… Sajt… Govna lažljiva.

– * –

Kraljica Svih Drombulja će dobiti 500.000 evra od jedne televizijske stanice da bi u emisiji najpoznatijeg domaćeg TV majmuna pred kamerama ispričala sve ono za šta je srpski puk zainteresovan. Da parafraziram Jakšu: slažem se da to bde tako, dok god ne moram da slušam to što priča, dok god moje dete ne mora da uči u školi o tome i dok god tih 500.000 evra budu praćeni isplatom poreza i doprinosa prema skali koja važi za sve.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 4. mart”