Dok vi ovo budete čitali, nadam se, ja ću biti u Mokrinu na borbi guskova.
A ako se zateknem, biće i neki izveštaj, sve sa fotkama, kako dolikuje. Kako god bilo, moraću da vam ispričam o predrasudama koje urbani zaštitnici životinja imaju o tim borbama. Reći ću vam samo ovoliko: jedine povrede na tim borbama su povrede ponosa poraženog guska, jer pobednik preuzima jato, a poraženi ide na začelje u novoj funkciji čuvara.
– * –
#onokad pratiš samo petnaest osoba na Ćijukalici, a i među njima nađeš ludake koji prosipaju ideologiju “ja tebe serdare, ti mene vojvodo”. Najgore od svega: misle da su značajni i uticajni.
Značajni nisu. Problem je u tome što uticajni jesu.
– * –
A šta biste vi hteli od svoje okoline? Da čeka na vas? To se neće desiti. Prilagodite se ili crknite gladni.
Pesimista se žali na vetar.
Optimist očekuje da se vetar promeni.
Realist podesi jedra.
William A. Ward
– * –
Priča ide ovako: Engleska, tridesete godine osamnaestog veka. Jedan što je bio zatvoren u Jorku zato što je upucao petla lokalnog vlastlina, pa posle nije hteo da plati štetu, piše pismo svom zetu. Ovaj odbija da plati poštarinu za pismo (u ta doba, primaoci su plaćali poštarinu) jer je tvrdio da ne poznaje nikog iz Jorka. Pismo završava u pošti, a službenik pošte, koji je ranije bio učitelj, prepoznaje rukopis svog učenika koji se kasnije odmetnuo i postao najtraženije lice Engleske.
I zbilja, ispadne da je zatvorenik bio Dick Turpin, drumski razbojnik i okoreli konjokradica. To pismo ga je stajalo života: završio je na vešalima.
I ko sad da kaže da pismenost nije opasna stvar?
– * –
U četvrtak uveče, stari drugar upozorava javnost komentarom na fejZbuku:
Fenomenalan komentar na B92 povodom Gvidove iznenadne posete Srbiji – kratko i jasno 😉
“Prvo ga je primio Vuk a onda i Tadić.
(Gvido ime ponosito, 23. februar 2012 21:37)”
Opa, bato!
– * –
Kako to obično biva, upozorenje uvek stiže u poslednji čas.
Malo sam razmislio o tome, pa sam došao do zaključka da to tako mora biti – mislim, poslednji čas, ergo upozorenje. Da nije poslednji čas, ne bi to bilo upozorenje, nego obaveštenje.
– * –
Pa dobro, znam da je mršavije nego inače. Zakrpiću za tri dana, vanrednim utovarom.
Pre sledećeg redovnog susreta 4. marta, imaćemo i jedno vanredno viđenje.
Prijatan ručak želim.
Ama, briga mene za njihove kampanje. Svako dobija 30 sekundi osim vadikala i radikala: oni zaslužuju po petnaest. Ako me za to vreme uvere u bilo šta što govore, tačnije ako me uvere da je tačno to što pričaju, postoji mršava šansa da dobiju moj glas. Ako pre toga ne napravim onaj origami od svog glasačkog listića.
Majmunologija preko bare ulazi u novu fazu. Paketić po paketić, stvaraju nove socijalne norme i uče svet njima. Najnoviji plan, kaže jedna vest: stidljivost, tuga i usamljenost će biti proglašene za mentalne bolesti. Pretpostavljam da je za nekoliko godina odložen plan da se heteroseksualnost i oblačenje po kanonu s polovine dvadesetog veka proglase bolestima.
Barabe su pokušale da pobegnu, a žandari su ih uhvatili. Dakle, i jedni i drugi su radili svoj posao. Barabe su dobile kajlu, a žandari su dobili medalje. Ne kapiram – da li to znači da žandari zarade medalju uvek kad urade nešto što im je u opisu posla? Ili se to pred nama odvija neka predstava koju ni onaj Scenarista Prolupali ne bi mogao da osmisli? Jesam li ja jedini koji primećuje da se policija opet nešto uskopistila? Opet izigravaju babaroge – i to plašeći one koji zakon ne krše, poput mene. Šta to misle da postignu, nisam baš načisto.
Veli Odgovara Kraljeviću Marko, kada sam mu rekao da film 
Ponavljaj za mnom, o nepismeni kolega:
I sad zbog toga ne mogu da komentarišem izjave onog samoživog majmuna koji je umislio da je Jay Leno. Šteta. Imalo bi šta da se nauči o onoj tezi da nije bitno da li o vama pričaju dobro ili loše – bitno je samo da pričaju. Ona drombulja je to odaaaavno shvatila, a za njom je shvatio čak i taj glupavi voditelj. Dobri dečko koji je prozvan kao da je jedva čekao na to; uklapa se u sliku, jer je oko sebe stvorio famu da je 
Znam, danas ste uzbuđeni zbog tri sportska finala. Drago mi je zbog svega toga, ali ne delim vaše ushićenje. Više me je uzbudilo pismo Novosađanke koja je osetila potrebu da se izvini onima koji njenoj porodici, njoj i njenim kolima nikad nisu učinili ono što su neki Novosađani učinili njima i njihovim kolima. To su pobednici, a ne profesionalni sportisti na steroidima.
Pa dobro, ako niste kupili papirnu knjigu – čitate li bar sa ekrana? Ja čitam, i to dosta. Mislio sam da kupim neku elektronsku čitalicu; čekao sam da se pojavi e-ink u boji, ali 
Jedna vest kaže da je u Libiji do sada registrovano ne manje od trideset političkih partija. Eto ti odgovora na pitanje koliko je Gadafijevo uređenje bilo “bolje od parlamentarne demokratije”, kao što je tvrdio 
Mi smo bolestan narod: skloniji smo senzaciji nego znanju, više volimo da zavirujemo u tuđe živote nego da obogajućemo svoj sopstveni. Pročitao sam ovaj ćijuk i zgrozio sam se:
E, da, za slučaj da niste čuli, dozvolite meni da vas prosvetlim najaktuelnijom i nadasve najvažnijom informacijom koju biste mogli čuti.
Na fejZbuku je osnovana grupa koja raspravlja o predlozima za najbolji crtež na glasačkom listiću na sledećim izborima. Predlozi su raznovrsni, a razmena mišljenja se pokazala korisnom, jer bi neki ljudi nehotice napravili grešku samo zato što nisu razmislili o svim posledicama mogućeg izbora. Primera radi, evo jednog komentara:
Ako nema, onda nema. Bilo je lepo odmarati se desetak dana, moram da priznam. Ovaj utovar je kratak jer sam bio dalje od računara tokom praznika. I to je baš dobar osećaj.
…A most je, […], stvarno izuzetan komad građevine. Moj ortak iz gradsko/općinske uprave je uspeo da zajebavanjem navede Švabe da ugrade i dodatak: svaki kabl o kome visi most je zategnut nekakvim elektromotornim servo uređajem veličine pisaćeg stola, kompjuterski kontrolisan, rade se analize opterećenja realtime u zavisnosti od vlažnosti, pritiska i ko zna čega sve ne, pa kada ih je čovek pitao kakav im je backup, ponosno su rekli da su na sve mislili, i da i struja ima rezervne vodove i ptičje mleko, on ih upita: “A šta kada Cigani pokradu kablove?” Glavni Švaba pozeleneo jer je neko uspeo da ga uhvati da nije na sve mislio. Par dana kasnije su u servisne tunele uneli agregate… E, vidite, to vam je ta stara poslovica: “Šta Srbin izmisli, Švaba napravi”.
Kada radiš ono što voliš, to je sloboda.