Tag: van morrison

Uz logorsku vatru

Tako je to kada se takmičite sami sa sobom: u jednom trenutku dođe do zamora materijala i posustajanja.

Neočekivane padavine su i ove godine iznenadile putare, pa nam ne ostaje ništa drugo nego da sedimo po svojim domovima dok sneg ne popusti. Unutra je toplije, a i smanjuje se mogućnost da se negde, uzgred, ne polomiš na neočišćenom trotoaru. U ovim godinama ko zna da li bi lekari uspeli da te ponovo sastave. Da bi užitak bio kompletan, podrazumeva se omiljena fotelja, sluške u ušima i muzika po izboru…

Tako ja zamišljam put u nirvanu…

Plejer sam ovoga puta namestio da nesumično bira numere, na listi je bio veliki broj albuma koji su se pojavili poslednjih nekoliko meseci. Sve je bilo u redu dok mi nije pustio poslednji album Vana Morrisona.

U trenutku mi se raspršila zimska idila. Green with envy

Nastavite sa čitanjem… “Uz logorsku vatru”

Ponekad treba slušati lava

Ne volim sneg, odavno. Ali volim meditativnu muziku kad pada sneg.

I tako, gledajući u sneg koji pada kao da nam se sveti za nešto što nismo skrivili, ali smo svejedno krivi (neki to isto tvrde, ali nećemo danas o njima), pade mi na pamet da biti stariji ne znači nužno biti i pametniji.

Reč je o jednom svežem iskustvu koje neću moći tako lako da zaboravim, a hteo bih. Ali, prvo da uzmemo lek za sve.

And all my tears like water flown…

Ova pesma je teza nad kojom ću dokazati tu tužnu stvar o izostanku korelacije između starosti i mudrosti.

Nastavite sa čitanjem… “Ponekad treba slušati lava”

Luda noć

Čim mu se završio naporni radni dan, Junior je uleteo u kupatilo. Čujem kako tuš radi punom parom, a iza zatvorenih vrata dopiru zvuci kao da se unutra odvija borba na život i smrt. Zaključujem da negde žuri, možda je nova ženska u pitanju, stavio je tonu miomirisa na sebe i lepo se obukao. Dobro je, mislim se, kada nije od “onih”…

– Ćale, odoh sa društvom na D&D, neću da osvanem… – I izjuri.

Nemam pojma šta je to D&D, verovatno je u pitanju neka društvena igra… U njegovim godinama više sam voleo da se igram… Ma znate već s čim. Hot smile

Nastavite sa čitanjem… “Luda noć”

Sijalice

Sa muzikom Vana Morrisona sam se upoznao relativno rano kroz pesme grupe Them. Posle toga mi je bilo potrebno nekoliko godina da se dočepam nekog od njegovih solo albuma i bio sam ne malo iznenađen onim što sam našao na njima. Van je, u međuvremenu, odleteo u neku drugu vasionu, pa sasvim mogu da razumem slušaoce koji se nisu primili na tu njegovu novu muziku. Ja jesam, iz cuga, pa danas mogu slobodno da kažem da sam se Vanovih pesama naslušao više od mnogih drugih.

Razlog je jednostavan – teško je naći muzičara sa tako velikim diskografskim opusom za koji mogu da kažem da su mu dve trećine izdanja remek dela, a ostatak daleko iznad proseka.

Nastavite sa čitanjem… “Sijalice”

If you don’t like it, go f*ck yourself!

Ovaj citat je zabeležen mikrofonom koji je stajao neposredno ispred Vana Morrisona na jednom koncertu, ko zna gde i ko zna kad. Kada je Van the Man to izgovorio, pred njim se nalazilo nekoliko stotina ili možda nekoliko hiljada onih koji su platili ulaznicu da bi prisustvovali svirci, da bi usput, an pasan, bili počašćeni kada su izrazili neko nezadovoljstvo. A njemu se nakon te izjave, verovatno, ni obrva nije pomerila. Za preko pedeset godina karijere, taj čovek je dao manje od pedeset intervjua (računajući sve medije: novine, radio, televiziju, portale…) i da sad ne lajem šta ga ono beše zabole u vezi sa tim kakvo mišljenje mi gajimo o njemu, pojedinačno ili u grupi, ponekad ili uvek.

Pa u čemu je problem sa tim arogantnim dripcem, sa čovekom za koga saradnici kažu da je pakao raditi sa njim, sa muzičarem koji je jednom prilikom čak snimio loš album iz čiste pakosti?

Problem je u tome što je to ponašanje u potpunom raskoraku sa rezultatima njegovog rada: Van Morrison je genije, voleli vi to ili ne.

Nastavite sa čitanjem… “If you don’t like it, go f*ck yourself!”

Ponekad je teško izdržati…

Ne mogu da pređem preko nekih stvari. Najteže mi padne kad sam sebi pokažem koliko sam slab u nastojanju da bolje razumem stvari, pojave… Ljude. Sva je istina da Matorom Prdonji još uvek nisam oprostio ono što mi je priredio u Beču, mada sam tada bio spreman na mogućnost da stvar krene kako ne treba.

Problem je u tome što je moj odnos prema Vanu Morrisonu toliko ambivalentan da uvek ostane još mesta za preispitivanje. Sve liči da će taj trend biti nastavljen, jer… Jer, poslušajte ovo.

Dobro čujete. Gitaru pored raspevanog Vana svira Jeff Beck.

Nastavite sa čitanjem… “Ponekad je teško izdržati…”