Tag: via

Improvizovane scene u filmovima

Ponekad holivudski reditelji demonstriraju svoju moć raspolaganja viškom para tako što puste glumce da serendaju nešto pred kamerama. U slučaju onih koji su savladali metode Stanislavskog, to se ponekad pretvara u legendarnu scenu, poput jednog od najpoznatijih monologa u istoriji filma – “You’re talkin’ to me? Talkin’ to me?…” Znate već… Hot smile

Neki zamlata je prikupio 25 takvih scena i naglavio ih na jutjub. Bacite pogled.


 

Za neke od ovih filmova nikad nisam čuo. A opet, kao da je bitno da znam… Pogledao bih ponovo, nego mi žao da prekidam Won’t Get Fooled Again na Radio Paradise…

Najveći hitovi teleskopa Hubble

National Geographic se priseća nekih ključnih otkrića čuvenog teleskopa. Bombonica za mene.

Stubovi kreacije: najpoznatija i možda najlepša slika koju je isporučio teleskop HubbleZa teleskop Hubble je rečeno da je jedan od najbolje iskorišćenih instrumenata u istoriji nauke. Možda nikada nije naglas rečeno, ali izvesno je da je, takođe, reč o najpopularnijem uređaju u istoriji nauke, ne samo kad je reč o oduvek privlačnoj disciplini čitanja zvezda. Danas Hubble radi punom parom i dalje, iako je lansiran još 1990. godine. Smešten u orbiti na visini od 569 km iznad Zemlje, ovaj izvanredni optički uređaj je oslobođen problema smanjenja performansi zbog stanja u atmosferi (prašina, refleksija, svetlosno zagađenje, itd.). Više puta popravljan i unapređivan, teleskop je svaki put davao sve bolje rezultate osmatranja, gde su slike udaljenih maglina i galaksija izvesno najspektakularnije.

Teleskop Hubble; fotografija je izrez veće fotke preuzete sa sajta hubblesite.org.

Zahvaljujući valjanom unapređivanju optike, kamera i prateće elektronike, teleskop sad pruža bolje rezultate nego ikada pre. No, četvrto servisno održavanje, obavljeno šatl-misijom STS-125 u maju 2009. godine, poslednji je takav zahvat. Tada je Hubble poslednji put unapređen; sledeća misija, kad god se bude desila, poslužiće da se legendarni teleskop spusti iz orbite, najverovatnije uz kontrolisano sagorevanje u atmosferi.

Nastavite sa čitanjem… “Najveći hitovi teleskopa Hubble”

Umetnost letenja

Kakvi ludaci! Kakav izazov! I najverovatnije: kakav osećaj slobode!…

Što se mene tiče, plašim se i aviona, a kamoli ovako nečega. Dadoh sebi u kredit da jednog dana izdržim let balonom iznad Kapadokije. Tad ću da se nagutam svih strahova od visine zarad iskustva i neuporedive foto-sesije. A ovo? Mogu samo da naslutim kakvo je ovo drogiranje adrenalinom…

Pogledajte pažljivo kako ovi ljudi lete uz pomoć specijalnih odela-krila.

Ostajem bez teksta.

(Tnx Gorancho via FB)

Ponovo radi džuboks! Ponovo radi džuboks!…

Lagan dan, opuštencija prvi put posle ko zna koliko vremena, čak i dremka na Suštini pasijansa. Vreme je za malo muzike, a?

U potpuno opuštenom maniru, rad sam da podelim sa vama nekoliko numera. Jedino im je zajedničko to što su do mene došle kao preporuke prijatelja u čiji muzički sud verujem, čak i ako nam se ukusi ne slažu u potpunosti.

Prva numera je neverovatna živo odsvirana krljačina kakvu odavno nisam čuo: kanadski acid-folk grupa Lee Harvey Osmond je ekipa vredna pažnje. Ako volite ovakvu muziku, predlažem da malo pročačkate fonografije članova grupe; mogli biste se veoma iznenaditi. Preporuka starog lisca, Žikice Simića, putem fejsbuka.

 

Auh!…

Nastavite sa čitanjem… “Ponovo radi džuboks! Ponovo radi džuboks!…”

Urbane ruine

Ne prvi put, preporučujem da pohodite portal koji sadrži jedan neverovatan foto-projekat.

Kada neko uloži mnogo znanja, strpljenja i truda u projekat koji nije komercijalan (bar ne u direktnom smislu) i u tome opstane godinama, onda je to veoma vredno pažnje, a možda i poštovanja.

Sajt Opacity (u podnaslovu Urban ruins) prvi put sam sreo i upoznao pre oko četiri godine i tad sam ga predstavio na svom starom kvazi-blogu. Od onda sam mu se vraćao samo nekoliko puta, tek toliko da overim je li još u akciji. Boga mi, i te kako jeste.

Opacity: sajt posvećen napuštenim građevinama.

Autor sajta, koji se potpisuje kao Mr Motts, dao je sebi u zadatak da fotoaparatom zabeleži napuštene građevine, usput utvrđujući ponešto o istoriji tih mesta i otkrivajući razloge za današnje stanje. No, pored tog istoriografskog pristupa, jedna pojedinost posebno privlači pažnju: galerije koje su organizovane oko svakog objekta sadrže fotografije koje su, u najmanju ruku, rezultat veoma ozbiljnog rada. U nekim primerima, slobodan sam da tvrdim, pred nama se nalaze fotografije koje oduzimaju dah. Uspešno hvatajući duh napuštenosti i propadanja tokom vremena, te fotografije imaju izraziti autorski pečat.

Nastavite sa čitanjem… “Urbane ruine”

Pokret

Pogledajte ovaj fenomenalni video klip.

Neću da vas gnjavim komentarom. Samo, ako budete gledali ponovo, pustite u režimu punog ekrana.

(Via)

Google u slavu Borhesa

Pre tačno 112 godina, rođen je Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih književnika dvadesetog veka. U to ime, Google je obelodanio prikladni doodle.

Horhe Luis Borhes (1899 - 1986)

Borhes je jedan od mojih junaka literature. Što bi rekli, “drugovi Markes i Borkes” su među najzaslužnijim što sam osamdesete proveo čitajući mnogo dobrih knjiga. Čitao bih i danas sa istim žarom, ali još nisam dosegao sposobnost organizacije života. Ključ je, izgleda, u tome što sam tih godina živeo na belom hlebu, a danas moram da se borim. Ali, da ne skrećem pažnju na sebe i svoje probleme povodom čitanja…

Čita li te još iko, o Majstore od Reči? Znaju li ljudi išta od onog što si im pružio?Volite li Borhesa?

Pitanje, pretpostavljam, ima smisla postaviti samo onima koji nisu mnogo mlađi od mene ili onima koji su stariji. Generacija moje Ane možda i ne zna ko je Borhes. Ostao sam zapanjen: pogledajte koliko je bolno različit obim sadržaja članaka o Borhesu na engleskom i na srpskom. I zamislite se: zašto je to tako?…

Godine prolaze, a ja gledam kako ljubitelji dobre knjige u mladoj generaciji postaju retki kao pande. Ne vredi mi da kukam nad onim što država (ne) preduzima tim povodom, jer će se ispoljiti pojava šupljeg kao bitnog, trivijalnog kao misaonog i lažnog kao pravog. A to su mnogo veći problemi… Čak i u odnosu na činjenicu da danas čitaju samo oni koji ne moraju da brinu za svoju egzistenciju i koji, istovremeno, imaju kulturu težnje ka stalnim obrazovanjem. A takvih je ovde tako jebeno malo da mi uopšte nije jasno kako biblioteke uopšte opstaju. Verovatno po inerciji, božemesakloni.

Kako zvuče moderni horovi

Skoro da je ispalo dobro što sam odložio ovaj prikaz: prve verzije adresa su, navodno, hakovane i nestale.

Prvo je jedna prijateljica na fejsbuku povezala link na Viva Vox Choir, zanimljivi moderno orijentisani hor iz Zemuna. Ispostavilo se da su imali 500.000 pregleda za svega par nedelja, te da je to bio dokaz popularnosti hora. Onda je klip, navodno, hakovan, pa je postavljen ponovo.

 

Bez obzira na rezultat i na činjenicu da je ekipa zaista napravila ludački aranžman, nešto mi je zapalo za oko: bilo je još pet-šest klipova na jutjubu, a zbir pregleda svih njih nije dostizao ni deseti deo pregleda tog klipa. I tada shvatim: ključ je u tome što je to obrada numere od grupe Rammstein; a tu grupu konzumira dečurlija za koju su jutjub i fejsbuk osnovni vidovi takozvanog socijalnog ponašanja.

Nisam bio malodušan, brz obzira na utvrđenu činjenicu da je ovo bio dobro fingiran SEO – i ništa više. Just kidding Ekipa je simpatična i zavređuje barem malo podrške javnosti… Gledao sam dalje, pa pogledao dežurnu numeru kojom se šablonski fascinira svako ko nema vremena da sam istražuje muziku.

 

E, ovde sam morao da zastanem, jer je počelo da mi zvoni negde u registru sećanja. Šta beše, šta beše?… Pa da!

Nastavite sa čitanjem… “Kako zvuče moderni horovi”