Tag: via

Trodimenzionalne panorame prirode

Da vidite kako ljudi od akcije prikazuju lepotu prirode na Internet!

Ima tome već neko vreme, taman toliko da sam izgubio izvor na kome sam našao prikaz ove sferne panorame. Uglavnom pogledajte: klik na ovu sliku će vas odvesti na stranicu na kojoj je panorama osposobljena za interaktivni pregled:

3D panorama duplog luka od kamena

Koliko god da me je oduševio ovaj prikaz (što se tiče ovog nacionalnog parka u Juti, ima toga još: pogledajte ovde), malo sam se rastužio jer nema neke slične prakse kod nas. Tokom avgusta planiram da vidim mnogo od prirodnih lepota Srbije, a ništa od toga kuda idem ne postoji u ovakvom prikazu. Ja, nažalost, nemam resursa da napravim tako nešto, a rado bih to učinio.

Možda da predložim resornom ministru takav projekat? Milion njemu, milion meni, a neka panorame napravi foto-sekcija neke osnovne škole iz okoline u znak zahvalnosti što smo im donirali dva najjeftinija digitalna fotoaparata koja mogu da se kupe na tržištu…

Puste želje, pusti snovi.

(Via)

Pepeo i sneg, pero u vatru

Naišao sam na umetničku video egzibiciju koja me je oduvala. Odvojite malo vremena, nećete se pokajati; pomeriće vas u duši bar malčice. A ko zna, možda vas čak i potakne na neko aktivnije razmišljanje.

Kroz istoriju, naše shvatanje i odnos sa životinjama imaju korene u mitovima i legendama. Dosad su ta predanja bila svojstvena kulturama, regijama i plemenima. Jednočasovni film Ashes and Snow i dva kratka “haiku” filma premošćavaju geografske i kulturološke granice, povezujući modernog čoveka sa totemskim životinjama koje dotiču naše biće.

Gregory Colbert je video umetnik i fotograf iz Kanade koji stoji iza projekta Ashes and Snow. Stvaran deset godina tokom dugih putovanja umetnika po svetu, a zatim prikazivan na mnogim mestima, projekat je zamišljen kao neprekidna nomadska prezentacija koja nikad neće stati. Zahvaljujući tom neobičnom konceptu, izložbu je do sada videlo preko deset miliona posetilaca, što je čini najbolje posećenom posebnom umetničkom postavkom u istoriji.

Taj uspeh nije slučajan. Pogledajte ovo:

 

Ovaj neverovatno lepi i uzbuđujući video isečak je samo delić onog što možete otkriti ako budete prošetali online izložbom na matičnom sajtu. Učinite sebi uslugu: posetite taj sajt.

Feather to fire, fire to blood, blood to bone, bone to marrow, marrow to ashes, ashes to snow...

(Via)

Po vertikalnoj litici bez konopca

Slobodni penjači, ekstremni penjači, ili kako li se već zovu ti ludaci koji su željni adrenalina i zbog toga stavljaju glavu u torbu, kažu da je Alex Honnold najbolji među njima – on može da se popne i tamo gde drugi ne mogu.

Ovo je teško i da se gleda. Ipak, pogledajte.

 

(Via)

In memoriam: Milan Delčić

Ode Delča. Nismo ni znali šta bi sa njim. Bio je bolestan i nije izdržao.

Sva je istina da nikad nisam bio ljubitelj njegove muzike. Ali je istina i to da sam poštovao njegov rad i taj blesavi, autentični pristup svemu. Delča je živeo rock’n’roll u svemu što je radio i to ga je učinilo vrednim uvažavanja.

Pamtim kao da je juče bilo: dolazim početkom avgusta 1983. sa jednomesečnog puta u polarni krug, a cela nacija peva “Siđi do reke”…

 

Laka ti zemlja, frajeru. Nadam se da ćeš ostati upamćen. Zaslužio si to.

 

Beograd će i dalje da spava, dragi moj Delčo. Cela nacija je zaspala.

Ko kosi, a ko vodu nosi

Baš sam juče ispratio jednu raspravicu na temu hipoteze kako je jedna kompanija nekad tobože bila dobra, a sad je tobože zla – a ono samo čini sve što je u njenom interesu da ugodi sebi… I onda naiđoh na ovu sliku.

Možete vi voleti ili ne voleti statistiku, ona je uvek surova. I uvek prikazuje tačno to što kreator statistike ima nameru da prikaže… Pazi ovo:

Deder da vidimo ko kosi, a ko vodu nosi...

U čemu je kvaka sa ovom statistikom?

Vrlo je prosto: najpre, ona dva desno su probijala led socijalnog umrežavanja. A onaj levo je regrutovao prvi ešalon korisnika među nekoličak desetina miliona postojećih korisnika naloga e-pošte u okviru iste kuće. Najzad, i jedna i druga premisa su upotrebljene kao resurs za nalaženje optimalnog načina da se izazove potražnja za servisom.

Simpatično mi je to što su mnogi neštedimice krenuli u uporednu analizu toga šta nudi fejsbuk, a šta gugao+. Pritom neki kanda ne kapiraju da to nisu servisi sa istim vektorom razvoja. Najviše mi se, pak, dopala jedna pomalo idiotska, ali moguće tačna konstatacija da će vrlo uskoro fejsbuk ostati dominantno ženski, a gugao+ dominantno muški medij za druženje. Nisam bio dovoljno strpljiv da pročitam argumente, a URL nisam sačuvao (a da ga sad tražim – neću), pa nemam link za vas. Izgleda da ćete morati da mi verujete na reč.

(Via)

Interaktivna prosidba

Jedan romantičan tip, prijatelji u multipleksu, dobra ideja – i eto originalne prosidbe. Pazi ovo…

Mora se priznati da je bilo uspešno Winking smile

(Via)

Razlika između tuge i statistike

Da li bi ponekad bilo bolje da prećutimo reakciju nego da je ispoljimo onako kako smo to učinili ovih dana?Citat dana dolazi od mog druga i imenjaka:

 

One death touches us, many deaths is only statistics. What better proof than the ratio of outpour of grief for Amy vs. 85 death teenagers in Norway… If medium is indeed the message, then the news about us is not good news.

Dragan Todorović, književnik

Verovatno će neko poželeti prevod. Ajde-de:

 

Jedna smrt nas dotiče, mnogo smrti je samo statistika. Ima li za to boljeg dokaza nego ako bismo uporedili izliv tuge za Amy u odnosu na 85 smrti tinejdžera u Norveškoj… Ako ovo zaista nosi neku poruku, tada vesti o nama samima nisu dobre vesti.

Skidam kapu, brate Todo.

(Tnx Toda via fb)