Tag: via

Zeebijanci, razni vanzemaljci i ostala žuta štampa

Nisam pratio na televiziji, a novine ne kupujem. Ali, portali su se navukli, pa sad verovatno brišu tragove sopstvene gluposti

Jebali smo čvorka kad nam dođu Zeebijanci...Uglavnom, Tanjug je lansirao vest (link je uklonjen jer više nije aktivan, edit okt.2011), a razni portali po inerciji preneli:

Američki naučnici iz malo poznatog programa “Potraga za vanzemaljskom inteligencijom” (SETI), tvrde da će u novembru vanzemaljci sa planate “Zeeba” napasti Zemlju i da će doleteti sa tri ogromna svemirska broda, preneo je bečki bulevarski list “Esterajh”.

Najveća letelica imaće prečnik od oko 320 kilometara, naglasio je jedan od eksperata SETI-ja Džon Malej.

“Trenutno se tri letelice nalaze kod Jupitera. Polazeći od njihove aktuelne brzine kretanja, oni će do Zemlje stići na jesen ove godine”, tvrdi Malej, a prenosi “Esterajh”.

Prema njegovom mišljenju, letelice će, običnim teleskopima, moći da se vide negde u novembru, kada budu prolazile Mars.

Malej navodi da su naučnici obavestili američku vladu o predstojećoj poseti vanzemaljaca i tvrdi da će od avgusta SAD informisati svoje stanovništvo u vezi mogućeg napada vanzemaljaca.

On smatra da Zemljani mogu da se odbrane od napad svemirskih brodova koji dolaze sa planete “Zeeba”.

Napomena: neko će pomisliti da ja neovlašćeno prenosim agencijsku vest. No, s obzirom na to da ovo nije vest, nego budalaština, ne osećam se odgovornim za krađu ovog teksta sa gorenavedenog linka.

Nagrabusili smo, jer to ipak nisu Zeebijanci.Što reče jedan: kad je neko lud, onda tu nema pomoći. Nisu oni sa planete Zeeba, nego sa planete za čije imenovanje hard disk mog provajdera nije dovoljno velik.

Nisam se trudio da proverim kako stoji stvar u času pisanja ovog komentara. Uglavnom, bilo je vrednih; ja sam za glupost dana saznao na “Svakodnevnica blogu“, a na strani ispod ovog linka ćete videti i uhvaćene slike sa ekrana koje pokaziuju da su barem sledeći pustili ovu “vest” an pasan: B92, 24 sata, Blic, Novosti. Politika je verovatno prespavala vest, po običaju.

Agilno, nema šta: to se sve uvežbalo na vestima tipa “Drombulja dobila pravo da napusti kućni pritvor tokom polaganja ispita”. Tokom polaganja ispita, majko mila, sećate li se toga?

Nego, sad meni nije jasno to oko odbrane. Šta ćemo ako Ameri bankrotiraju, pa ne bude love da nam oči otvore i po svemiru?…

E, moji novinari… E, moji pametnjakovići…

(Via)

Ako ti misliš ono što ja mislim da misliš…

…onda si ti prilično perverzan tip, govorio je Štakor.

Da baš ne objašnjavam ko je Štakor, jer štakorima se ne bavim u životu, ali ta replika je ostala. Sasvim primerena za ovaj slučaj.

U dve reči: uhvatiću vas na prvu loptu. Nećete ni znati šta vas je snašlo.

Posle ćete shvatiti, ali biće kasno.

Elem:

U dve reči: uhvaćeni ste. Jednom rečju: priznaj! Just kidding

(Via)

Google u slavu hrama Vasilija Blaženog

Danas, na dan svetih apostola Petra i Pavla, navršilo se 450 godina od osvećenja hrama Vasilija Blaženog u Moskvi i Google to obeležava prikladnom sličicom na matičnoj strani pretrage.

Navršilo se 450 godina od osvećenja hrama Vasilija Blaženog

Dovoljno je da kliknete na doodle (ovde ili na sajtu) i dobićete brojne linkove, od kojih neki upućuju na razne zanimljive priče o ovom prekrasnom objektu. Izvesno već znate da se hram nalazi na Crvenom trgu u Moskvi, a nije teško pogoditi da je reč o jednom od najlepših pravoslavnih hramova na svetu.

Ova fotografija hrama Vasilija Blaženog je povezana direktno sa portala wikimedia.org - upotreba je dozvoljena pod GNU licencom.

Ali, možda niste znali da je Ivan Grozni, koji je naručio gradnju hrama, naložio da se graditeljima iskopaju oči kako ne bi ponovo napravili takvu lepotu. Možda niste znali ni to da je sam Staljin (koji se, inače, školovao za sveštenika u mladosti) u poslednji čas sprečio rušenje hrama — koji je smetao prolasku tenkova na redovnim paradama!…

Ispredaju se brojne priče i legende o ovoj crkvi, a većinu od njih nije moguće proveriti. Kako god: ova građevina je jedan od glavnih razloga što bih želeo da pohodim Rusiju (do sad nikad nisam bio tamo).

Prema današnjoj vesti na sajtu RTS koju sam upravo našao, zvona na hramu se danas nisu oglasila, jer je u Rusiji proglašen dan žalosti zbog izginulih u brodolomu na Volgi. Nisam znao za tu vest jer već danima nisam pratio vesti, zgađen talasom budalaština na domaćem terenu.

TEDx Belgrade

Beograđani, zavidim vam. Sutra se u vašem gradu održava direktni prenos dela konferencije TedGlobal 2011.

Ovaj tekst i logo prenosim doslovno, sa adrese .

[EDIT, septembar 2011: Adresa više nije aktivna…]

Šta je život? I kako možemo da živimo bolje? Od tajni bioloških procesa koji se dešavaju u našim telima do kulturnih predstava u našem društvu; od tehnologija i resursa koji život čine mogućim i lepšim do tema koje definišu našu humanost – ili joj prete: TEDGlobal 2011 će slaviti život u svim formama.

TED Global 2011 će se održati u periodu od 11. do 15 jula u Edinburgu u Škotskoj.

U galeriji O3one TEDxBelgrade će u sredu 13. jula direktno prenostiti sesije 4, 5, 6 i 7 TEDGlobal 2011 konferencije. Ulaz je slobodan.

Potvrdite svoje učešće na Facebook stranici ovog događaja.

Uzgred… Za ovo sam saznao prateći ovaj blog preko ovog portala. Bila bi i Suština pasijansa tamo, ali iz nekog razloga ovaj blog nije administratorima po volji, jer ni posle tri prijave nisu prihvatili moj blog na spisak. Pretpostavljam da je to zato što dva prethodna bloga koja sam vodio na Blogspotu nisu preživela, pa sad admini misle da neće preživeti ni ovaj. Pa, dobro, šta da se radi, to je njihovo pravo; ja svakako ne mogu da objašnjavam tim ljudima šta se sve promenilo u mom životu u poslednje vreme i zbog čega mi je Suština pasijansa toliko važna.

Uh. Upravo sam uhvatio sebe da lažem.

Mogu da im objasnim, ali ne želim. Prijavljivaću im blog svakih petnaest dana dok nekome od nas ne dosadi.

Portal 500px.com

Kad smo već sve na 500, da vam skrenem pažnju na foto portal za koji sam juče čuo. “E, ćuo! Hod’o!”, rekoh i priključih se…

Otvorio sam profil na 500px. Klikni ovde da vidiš više.

Na prvi pogled, 500px je just another photo portal, mesto kakvih ima 999 na Vebu. No, ima tu nekih zanimljivih pojedinosti. Jedna koja mi je privukla pažnju: postoji razuđen sistem RSS fidova koji se mogu dalje plasirati (fotke po grupama, favoriti, čak i pridruženi blog). A nešto još zanimljivije, o čemu nisam do sada razmišljao, ali nikad se ne zna: 500px je u partnerstvu sa photo stock portalom Fotomoto.com. Ovog puta nisam imao ideju da prodajem fotke (to je ozbiljan posao kome čovek mora pažljivo da se posveti), ali zašto da ne, neka stoji na stand by. A ako nešto i svirne, pa bože moj, neću se gaditi. Smile

Kako god, već sam zadovoljan time što postoji veoma udoban način za javno prezentovanje fotografija. A s obzirom na to da je mesto relativno novog datuma – i da je čak i Scott Kelby izjavio da mu je drago što se našao tamo – nisam se mnogo dvoumio, uključio sam se. To će biti mesto na koje ću izdvajati odabrane radove. Zasad samo kao prikaz portfolija, a jednom posle… Vidjet ćemo, što bi rekli slijepci.

Moći će da se preveze u jednoj turi

Procesorski blokovi prvog računaraNa citat dana me je podsetio stari drugar iz ranih dana IT praistorije.

 

Računari budućnosti bi mogli biti teški samo jednu i po tonu.

Časopis Popular Mechanics, 1949.

 

Ovo na slici je jedan detalj u jednoj od soba koje je zauzimao Eniac. Ovo su, ako dobro vidim, vakuumske cevi. Zamislite 12 miliona takvih cevi na prostoru od 15 x 15 mm – tako, otprilike, izgleda konstrukcija prosečnog procesora široke potrošnje, kakav postoji u vašem računaru.

(Tnx Saša via FB)

Vreme je za šišanje živice

Ono jeste, vreme je i u našem dvorištu, nego je reč o ludaku koji predlaže neke manje suptilne metode nego što su to baštenske makaze za živicu.

Ovako nekako. Pazi na akcent Winking smile

 

Ima tamo na jutjubu još ovog world’s strongest redneck glupiranja, pogledajte slobodno Smile

(Via)

Da malo zapržimo: Rory Gallagher

Aj, diž’ se! Dosta je bilo dremanja! Sledi produvavanje ušiju!
(A i da ja usput ispunim obećanje…)

Anegdota, nikad proverena… Pitali su Jimija Hendrixa: “Kakav je to osećaj biti najbolji gitarista na svetu?”. Jimi je mrtav ‘ladan odgovorio:

– Zbilja ne znam. Vi pitajte Roryja Gallaghera, ja još nisam bio u prilici.

Vrlo dobro se sećam kako je izgledalo kad sam prvi put suvislo preslušao neki album na kome svira Rory Gallagher. Bio je to Top Priority (1979), tada svež vinil koji sam kupio u robnoj kući “Beograd” u Kikindi nedugo nakon što sam dobio prvi gramofon. A taj album započinje šamarčinom; pa ko ostane na nogama, može da sluša i dalje.

Vi znate da ja više volim žive verzije: nema laži, nema prevare.

Nastavite sa čitanjem… “Da malo zapržimo: Rory Gallagher”