via – Page 19 – Suština pasijansa™

Prilike postoje na svakom mestu

O čemu li je autor ove fasadne figure mislio? Da li je očekivao goluba na vrhu dleta?

Tup! tup! tup!

Prosto ne mogu da verujem da mu to nije palo na pamet.

Sutra je noć muzeja

Samo prijateljsko podsećanje: u subotu, 14. maja, u periodu od šest popodne do dva po ponoći održava se Noć muzeja kojekuda po Srbiji. Ovo je jedna od najlepših, a koliko znam i najuspešnijih inicijativa omasovljenja kulture kod nas.

Podržite, i to ne samo zato što je red, nego zato što izvesno nema pametnijeg načina da provedete majsko subotnje veče. Povedite u šetnju nekog do koga vam je stalo, držite se za ruke dok se šetate i posetite najbliži muzej koji ima večernji program. Čak postoji realan rizik da naučite nešto. To je rizik koji ja svake godine preduzimam i nisam se nijednom pokajao 😀

U Kikindi je uvek zanimljivo. Izvestiću. Ako mi dozvole da koristim stativ, možda ću čak i fotografisati dok budem tamo. Slutim akutni napad kulturnog ponašanja, pa postoji realna opasnost da ću pitati za dozvolu. Nadam se da neće biti previše svedoka da rastrube okolo moje skandalozno ponašanje.

(Via)

Klatna u akciji

A sad malo praktične fizike iz neobičnog ugla.

Priznajte da niste mogli da skinete pogled.

(Via)

Google u slavu Marte Graham

Danas je 117 godina od rođenja slavne američke balerine, pa je objavljen novi Google doodle u njenu čast.

Spadam u one koji ne znaju mnogo o baletu; istrpeo sam samo obavezni sastav: “Labudovo jezero” kad sam bio srednjoškolac i doviđons. Jedini balet koji volim je onaj iz filma All That Jazz. No, čini mi se da je Marta Graham (čita se “Grem”) veliko ime baš u tom svetu modernog baleta. Kliknite na sliku i potražite više.

Svakako idite i na Google Home Page, jer dudlovi su animirani u poslednje vreme. A ovaj je napravljen baš sa stilom.

(Via)

Glava unazad

Što reče voditelj: ovom liku ne trebaju oči na leđima.

Frikovi modernog doba.

Teorija zabave

“I šta kažeš, kako je kod vas u Švedskoj? ‘Ladno, je li… Al’ standard, jebiga…”

Svakako ste čuli za reverznu psihologiju. To je ono što motiviše prosečnog Srbina da uradi nešto: ja ti kažem da nemaš hrabrosti da ubaciš taj papirić pravo u kantu za smeće, ti se uzjoguniš sa “Ko? Ja? Ko bre nema hrabrosti, @#%^@%?” i onda ubaciš papirić u kantu meni u inat, što sam zapravo i hteo.

Međutim, kako motivisati već kulturne i principijelno hladnokrvne ljude da više rade nešto što nije toliko popularno, a bilo bi korisno? Kako navesti ljude da više hodaju običnim stepenicama umesto da koriste električne? Kako da više vraćaju staklo na reciklažu? Kako da poštuju ograničenje brzine tamo gde je to zaista važno?