Tag: via

Bauk je kružio Evropom

Kružio bi on i dalje, ali fora je u tome što oni koji su morali da se brinu da kruži nisu više verovali u to, nego su branili status quo u nameri da sačuvaju svoje guzice u mekanom i toplom.

Da se razumemo, ovaj levo NIJE Billy Gibbons; ali zbog njega JESU pevali "Jesus just left Chicago" dok ih je policija tukla.Na današnji dan pre 164 godine, 21. februara 1848. godine, zamalo kao najava revolucije koja je buknula u to doba, objavljen je Manifest Komunističke partije. Autori, zna se, dvojica koji su preteče grupe ZZ Top: Karl Marks i Fridrih Engels°.

Bio sam pripadnik generacije koja je to, naravno, morala da pročita i koja, naravno, nije to čitala niti je iko proveravao išta osim citata prvog i poslednjeg pasusa u Manifestu. A prvi pasus strašan i veličanstven, toliko da ga je i Polugoran Polubregović poluiskoristio za polupotrebe polunaslova jedne polupesme:

Bauk kruži Evropom – bauk komunizma.

U primerku Manifesta koji verovatno još uvek imam negde u kući (ko bi sad to tražio), taj pasus, kao i poslednji

Proleteri svih zemalja, ujedinite se!

ispisani su crvenim slovima. Da udara u srca naša… I da sad baš ne citiram promašenog pesnika iz Kikinde kojeg takođe niko nikad nije čitao, a koji je i uspeo da dobije spomenik u centru grada samo zahvaljujući karijeri zasnovanoj na Manifestu.

Međutim, đavo mi ne da mira.

Nastavite sa čitanjem… “Bauk je kružio Evropom”

Palindrom

Ako zapišete današnji datum u notaciji svih (pa i beskorisnih) cifara, to će glasiti 21.02.2012. A taj zapis je onda palindrom – tekst koji se jednako čita i sleva nadesno i zdesna nalevo.

21022012

U ovakvim slučajevima, od istinske važnosti je da dobro fingirate činjenice. Na primer, proteklog 11. novembra mnogi su se raskokodakali objašnjavajući kako je to jedini datum sa svim kečevima koji će ikad doživeti. Gluposti: taj datum nije bio 11.11.11. nego 11.11.2011. I šta sad? E, pa tako i ona nula u prefiksu februara.

Sad, sve to jeste vrlo zanimljivo, ali je i sasvim beskorisno, nego ja samo popunjavam slot za prilog na Suštini pasijansa. Zato ovu činjenicu proglašavam beskorisnim znanjem. Winking smile

(Tnx Čeda via FB)

“Dina” – prvi pokušaj nije uspeo

Možda ste čitali magnum opus Franka Herberta. Ako ste čitali knjige, onda ste sigurno gledali Linčov film. A da li ste znali da je postojao pokušaj i pre toga?

Alejandro Jodorowsky - avangardni stvaralacDa li znate ko je Alejandro Jodorowsky? Nisam znao ni ja dok jedan drugar nije poslao link ka članku o jednom propalom projektu. Elem, ovaj Čileanac ukrajinsko-jevrejskog porekla je, koincidentno, juče proslavio svoj 83. rođendan, što je manje bitno za priču. Bitnije je to šta je lik radio u karijeri.

Ček’ malo: po pravilima španskog, ime “Alejandro Jodorowsky” se čita kao “Alehandro Hodorovski”, je l’ tako? Tako je, to smo utvrdili, idemo dalje. Ne, neidemo dalje: čujem u dokumentarcima (koje ćete videti kasnije) da su ga Ameri amerikanizovali i kažu “Džodorovski”. E, pa ja neću da ga zovem tako.

Dakle, Hodorovski je čovek plodne, ali čudne umetničke karijere: reditelj avangardnih filmova, scenarista i pisac, glumac, crtač stripova i slikar, spiritualni guru i šta sve još nije postigao. U umetničkim krugovima je poznat po nekim čudnim filmovima o kojima ne znam ništa, pa ću vas prepustiti Vikipediji i drugim izvorima da istražite dalje sami.

Skoncentrisaću se na konkretnu informaciju koja je i privukla moju pažnju na ovog čoveka: trenutno je u produkciji autobiografski dokumentarni film o životu i radu Hodorovskog. Važan deo te priče će, navodno, činiti i epizoda o neuspeloj produkciji filma “Dina”, po kapitalnom delu Franka Herberta. Evo isečka iz dokumentarca koji još nije objavljen.

Bila je 1974, doba procvata stvaralaštva ideja. Bile su to godine kad je, kao retko kad, došlo do uspešnih susreta između ideja i novca. Pravo na filmsku ekranizaciju “Dine” je bilo otkupljeno – i svašta je bilo moguće.

Nastavite sa čitanjem… ““Dina” – prvi pokušaj nije uspeo”

Od najmanjeg do najvećeg

Pred vama je jedna neobična vizuelna prezentacija prirode, u svoj veličanstvenosti prikazanog odnosa veličina. Nije loše da se podsetimo, da malo spregnemo svoju aroganciju prema prirodi.

Najpre pogledajte ovaj kratki film:

A zatim idite na prezentaciju The Scale of the Universe 2 po kojoj je taj film i napravljen. Reč je o interaktivnoj flash animaciji u kojoj se krećete klikom na objekat ili pomeranjem klizača.

Sićušni svet: granica optičke vidljivosti uz pomoć instrumenata

Moram da naglasim: ovo je jedna od najlepših vizuelnih prezentacija proporcije u prirodi koje sam imao zadovoljstvo da vidim. Iako svedena na trivijalne odnose i na pomalo posprdni ton kojim autor objašnjava neke artefakte, veoma je zanimljivo kretanje po virtuelnoj dubini, u logaritamskoj skali 10n koja pomaže u lakšem prihvatanju odnosa.

Nastavite sa čitanjem… “Od najmanjeg do najvećeg”

Šta bi rekao Mondrijan

Ne potcenjuj značaj umetnosti u svakodnevnom životu. Umetnost ne postoji zato da bi bila lepa i da bi učinila trenutak zabavnim: to je posao kiča. Umetnost je tu da motiviše, da pokreće sa mrtve tačke, da budi, pa i da provocira – zašto da ne. Ali ne ovako.

Ima već neko vreme kako sam negde, biće da je ovde, natrčao na ovu sliku:

Šta bi rekao Mondrijan? Mislim da bi se grohotom smejao i rekao kreatoru sendviča "Koji ste vi idiot!".

Ukoliko poznajete rad Pieta Mondrijana, prepoznaćete parafrazu na ovom sendviču. Reagovao sam momentalno, ali misao se menjala ko zna koliko puta. Uglavnom, u stanju sam da rekonstruišem tok sopstvenih misli o ovoj fotki, i to na onim tačkama na kojima se misao zadržavala neko vreme…

Nastavite sa čitanjem… “Šta bi rekao Mondrijan”

Pedeset fotografija uzletanja ruskih raketa

Nabasao sam na ovo, pa mi žao da propustim preporuku za vas: pogledajte svakako.

Mic po mic, koliko god da se ko smejao ruskoj gvožđuriji, ona danas radi, dok NASA prilično kaska sa ograničenim budžetom. Većina uzletanja sa majčice Zemlje danas se obavlja sa kosmodroma u Bajkonuru, u Kazahstanu; kosmodrom je prilično angažovan na planu naučne, vojne i komercijalne eksploatacije kosmičkog prostora.

Na sajtu space.com sam naišao na kolekciju od pedesetak fotki uzletanja sa kosmodroma u Bajkonuru. Ima i novih i starih fotki (uključujući istorijski Gagaronov let, koji je krenuo sa istog mesta). Kvalitet fotki je šaren, ali neke su spektakularne; pogledajte ih svakako.

rus_sojuz

Ne znam šta bih dao da mogu da vidim jedno uzletanje rakete teške kategorije svojim očima. Recimo, raketa klase Proton – Saturn V i N1 su penzionisani projekti… Moja fascinacija raketama seže koliko i moje pamćenje – bio sam klinja kad je izvedeno prvo spuštanje na Mesec; samog spuštanja se ne sećam – ali same rakete… Uh.

(Via)

Najbolje fotografije godine – 289 puta

Dok se Suština pasijansa lagano konsoliduje zbog gužve u kojoj se koincidentno nalaze svi njeni autori, pozabavite se pregledajući ove kolekcije fotografija…

Prilika za fotografiju postoji *uvek* - upamtite to. Samo je pitanje kako ćete osmisliti, izvesti i plasirati tu fotografiju. Ova scena se, prosto, desila; detalj na butelji italijanskog vina.Zašto treba da gledate i analizirate tuđe fotografije? Najbolji odgovor je jednostavan: zato što ćete tako naučiti mnogo. Iz dobrih fotografija ćete izvući ideje, saznanja i iskustvo,  pogotovo ako pokušate da ih imitirate; ja to ponekad radim i uvek nešto naučim. Iz manje vrednih fotografija ćete naučiti da prepoznajete zamke i možda će vas motivisati da sami isprobate granične slučajeve. Pustite priču o grešci uz neproverljivi alibi “ja sam to tako hteo”: znate da niste, što se može proveriti tako što nećete uspeti da ponovite efekat na sličnoj sceni. A ponoviti “grešku” na tuđoj fotografiji – to je već manir pravih majstora.

Zato vam preporučujem da pohodite razne portale za fotografiju. Već sam vam pominjao PhotoSig.com, 1x.com, 500px.com… Ima tih mesta koja su “malo više” od skladišta za utovar kao što su to Flickr i slični.

Godišnji pregledi su posebno zanimljive prigode. Toga smo se već nagledali u decembru i, delom, u januaru. Beše i na Suštini pasijansa, setićete se. Ima jedna lista koja je objavljena još pre osam dana, ali sam do nje stigao tek jutros uz kafu: vredni komentator na foto-blogu Digital Photography School je sakupio i objavio uredne linkove ka ni manje ni više nego 289 retrospektiva, godišnjih pregleda, top-listi i sličnih kolekcija fotografija. Boga pitaj čega tu sve ima: jedino što ima smisla je da izaberete neke linkove po slučajnom uzorku i bacite pogled. Od prvih pet tako odabranih kolekcija, samo jednu sam odbacio kao ne baš zanimljivu, a neke su mi oduzele dah. Vala, više nego dobar prosek.

OK, pet sam overio, još samo 284… Smile with tongue out

Preporuka!

(Via)

Tako se to radi: Istanbul

Ukoliko malo razmislite, onda shvatite da uopšte nije tako glupo imati HD video u fotoaparatu. Ukoliko znate sa videom, ne mlatarate svaki kadar u svakom pravcu, nego imate mirnu ruku i držite kameru statičnom, onda ima dijaloga sa pameću. No, prava stvar bi bila u tome da napravite amalgam fotografije i videa i da to spakujete u jedan ili više kratkih video-klipova. Za vrlo dobre rezultate je potrebna malo bolja oprema, malo više znanja i malo više vremena u postprodukciji, ali moglo bi da se isplati.

Sledeći video će vam dati ideju o čemu ja to pričam i šta mislim. Ovaj prikaz Istanbula je napravila nevelika ekipa vrhunskih profesionalaca tokom terenskog testiranja sledećeg najboljeg digitalnog fotoaparata na tržištu (Nikon D4), pa se ne nadajte takvom rezultatu. Ali, svejedno: konceptualno gledano, svako bi mogao da napravi nešto poput ovog, i to u HD rezoluciji. Preporučujem pregled preko celog ekrana. Uživajte.

Spektakularno!

Iz raznih razloga, izjalovio nam se plan da Novu godinu provedemo u Istanbulu; taj plan ostaje na snazi do ispunjenja. I don't know smile A posle gledanja ovog fenomenalnog filma, možete misliti kako sam se osećao… Ne, ne možete.