Tag: via

Malo, hm… avio-akrobatike iznad Velikog kanjona

I dok ja tako čekam hoće li NG stići sutra i hoće li ga novi poštar zgužvati kao što ga je stari poštar gužvao, hajde da se jošte malo pozabavimo naslovnom temom septembarskog izdanja… Uživajte.

Ima jedna stvar koja me fascinira više od svega, i u ovom slučaju i kada beše reč o onim ludacima sa odelima-krilima. Elem, ti ljudi su očigledno spremni da poginu ako nešto krene po zlu, samo da bi zadovoljili svoju strast za letenjem. Meni to govori dovoljno o tome šta se dešava u njihovim glavama dok, bar na čas, prkose prizemlju za koje je ljudski rod predodređen.

Polarna svetlost, ubrzani snimak

Severna polarna svetlost (Aurora Borealis) predstavlja jednu od najfascinantnijih prirodnih pojava. Bio sam u Norveškoj jednom davno, i to u polarnom krugu, ali avaj – tokom polarnog dana; mesec dana noći nisam video; čak se društvo primilo na moju krilaticu “lep dan noćas”… A danju nema polarne svetlosti, ako se dobro sećam lekcije, zbog sunčevog vetra koji “oduva” čestice koje svetle pobuđene magnetnim fluksom.

Pogledajte ovaj snimak; nemojte da vam bude žao četiri i po minuta: nekome je trebala cela noć da bi to snimio.

Tek negde posle dva minuta, shvatio sam da kamera zapravo savršeno prati kretanje nebeskog svoda. Obratite pažnju na zvezde koje se tu i tamo vide – deluju nepomično.

(Tnx NatGeo Srbija via FB)

Kanada povukla zabranu za “Money for Nothing”

E, svašta… Baš svašta. Dokle dopire licemerje jednog društva, da mi je znati. Ne pere ih ni to što su obrnuli čunak. Mada, nisu oni Srbiji ni do kolena u tom sportu…

Maločas pročitah na blogu NME: Savet za standarde u emitovanju u Kanadi (CBSC), glavni cenzorski organ te države, juče je odbacio zabranu sa javnog emitovanja pesme Money for Nothing grupe Dire Straits, jedne od ključnih numera romantičnog vremena rocka, iz doba kad je vazduh bio čist, seks prljav, a MTV avangardno mesto. Boktemazo, pa čak je i spot bitan u istoriji: to je prvi hibridni muzički spot čiji animirani deo je kompletno renderovan na računaru. Da se prisetimo…

Uva muva…

A zašto su uopšte udarili rampu? Zato što je neki mamlaz iz Donje Pripizdine na Nju Faundlendu čuo tu pesmu na radiju (koji verovatno, teoretski pokriva populaciju od 5.950 stanovnika) i u njoj prepoznao da se triput pominje reč faggot, tj. termin that little faggot (žargonski izraz sa značenjem “taj pederčić”). E, onda se taj puritanac požalio, a Kanada voli da pokazuje kako je demokratična i kako se brine o osećanjima svih svojih građana. I tako, brže-bolje zabraniše pesmu, na pravdi Boga.

Utisak koji je izazvan verovatno ne treba prepričavati: blamaža je bila vrhunska. Na stranu sarkazam: još od te 1985, kad je objavljen album Brothers in Arms, postoji radijska verzija numere Money for Nothing sa autocenzurisanim tekstom, baš u anticipaciji ovakvih slučajeva. Ali svejedno: ovde je rampa bila brža od pameti, a birokratsko načelo o zaštiti građanskog morala brže od kritičkog razmišljanja.

Neće to stati: tek je počelo.

Nastavite sa čitanjem… “Kanada povukla zabranu za “Money for Nothing””

Dečija slikovnica po legendarnoj pesmi

Jeste da je u penziji, jeste da se svi pitamo hoće li se ikad ponovo obreti u studiju i na sceni, jeste i to da nam nije ostao dužan ništa, ali David Bowie ne prestaje da iznenađuje čak ni kada neko drugi učini nešto u njegovo ime…

Ground control to Major Tom… Ne znam da li volite muziku i pojavu Davida Bowiea, ali kako god bilo, siguran sam da niste imuni na Space Oddity, jednu od ključnih numera iz vremena space rock ere. Deder da je čujemo, pa ću tek onda da vam ispričam glavnu stvar…

(aj’ klikni ovde – najbolja verzija spota na jutjubu ne može da se ugradi na spoljne stranice)

Trideset pet godina slušam ovu pesmu i uvek se naježim, makar na časak, na stihu your circuit’s dead, there’s something wrong… Moguće da je to zbog onog oštrog tona gitare preko reči circuit…

Space Oddity kao slikovnica za decu? Ljudi, je li to moguće?...Elem, ova pesma, jedna od ključnih u rock muzici, nedavno je preinačena u koncept slikovnice za decu! A da bi stvar bila luđa, PDF možete preuzeti besplatno!

No, ajmo redom.

Sve je krenulo kad se na blogu vesti časopisa New Musical Express, u koji redovno zavirujem, pojavila informacija o tome kako će numera Space Oddity biti pretvorena u knjigu za decu. Klik po klik, zateknem se na sajtu autora koncepta: Andrew Kolb je dizajner koji nalazi inspiraciju u muzici koju voli. Space Oddity odavno doživljava u slikama (hm – a ko tako ne čini?) i osetio je potrebu da uzvrati kreacijom. Koncept je već pretvoren u delo, ali ono zasad ne postoji na papiru.

Međutim, iznenađenjima nema kraja: slikovnica je besplatno dostupna kao PDF koji možete preuzeti linkom sa stranice na sajtu autora. PDF je velik 13,2 MB i vredi svaki preneti bajt!

[EDIT: Nije više, nažalost.]

A hoće li se slikovnica pojaviti i na papiru, nejasno je u ovom času.

Check ignition and may God's love be with you...

Uzgred: ne propustite da pročitate impresum knjige: dobro ćete se nasmejati. Winking smile

Ah, da: koristim priliku da vas uputim na još nešto… Obavezno pročitajte otvoreno pismo Davidu Bowieu pod naslovom Please Don’t Retire. Rado bih se potpisao ispod svakog slova tog pisma.

(Via)

Kada bismo Mesec zamenili planetama…

Čuda računarske animacije: možemo sa pouzdanošću napraviti vizuelni prikaz onog što zamislimo… Šta bi bilo kad bismo Mesec zamenili Marsom, Neptunom, pa čak i Jupiterom?

Boga mi, neću ni da pokušam da zamislim kakve plime postoje na Evropi, Jupiterovom satelitu ispod čije ledene kore postoji tečan okean.

Uporedne veličine nebeskih tela

Možda ste i videli nešto slično. Svejedno: poslednje slično poređenje koje sam video završavalo se prikazom relativne veličine Sunca. E, ovaj prikaz ide dalje…

Prečnik od 2,8 milijardi kilometara? Pa to je prosečna udaljenost planete Uran od Sunca!…

Novi algoritam za JPEG kompresiju

Baš me briga za algoritam, nego ovo zaista izgleda fascinantno. Bude li ugrađeno u fotoaparate, izazvaće revoluciju u potrošačkoj elektronici.

(E, ovo je pravo mesto za intro tekst od juče…)

Pišući juče na temu problema sa previše piksela u fotoaparatima, dokačio sam se na čas i kaskadnog problema sa JPEG kompresijom, koja je takva da proizvodi gubitke na slici. Nalik principu psihoakustike, gde je MP3 dovoljan u zvučnom prostoru prosečnog slušaoca, JPEG slike funkcionišu na sličnom obrascu dovoljne preciznosti koja se kompenzuje manjim gabaritom datoteke ili poništavanjem gubitka prilikom smanjivanja dimenzija slike.

Sve su to prilično složene priče i idu u prostor dosadnih rasprava: u praksi najčešće prepuštamo pouzdanim programima za obradu slika da odluče umesto nas koji će algoritam biti primenjen nad slikom – i za koje svrhe. Recimo, ako koristite Photoshop, sasvim sigurno znate za opciju čuvanja Save for Web (sačuvaj za veb), koja postiže optimum između veličine slike i očuvanog kvaliteta tokom kompresije. No, i tada je lako preterati, jer se u praksi pokazalo da nije svejedno koji od algoritama JPEG kompresije treba birati u odnosu na polazni sadržaj i željeni rezultat.

Slične tehnologije se ugrađuju i u uređaje: u digitalne fotoaparate, u telefone i razne druge sprave koje rade sa fotografijama. Problem sa tim uređajima je u tome što, u cilju uštede struje iz baterija, algoritmi bivaju optimizovani (čitaj: okljašteni) na meru koja dovodi krajnji rezultat u pitanje…

Fascinantni novi algoritam za JPEG kompresiju

Pre nekoliko dana, na netu je osvanula usluga JPEGmini: reč je o online usluzi koja garantuje višestruku kompresiju vaših fotografija bez iole vidljivog gubitka. A pritom, mogući dobici su čak i do 1:6!

Nastavite sa čitanjem… “Novi algoritam za JPEG kompresiju”

Dok dlanom o dlan, gotov avion

Ajde-de, nije baš tako brzo, ali čudesni su putevi zapisivanja protoka vremena.

Ovaj time-lapse video zapis prikazuje postupak montaže jednog putničkog aviona srednje veličine. Za manje od tri minuta, steći ćete načelnu sliku o tome koliko posla ima dok se hrpa materijala ne pretvori u tehnički sistem visoke pouzdanosti.

Ovde se ne govori mnogo o pojedinostima, ali me je podsetilo… Gledao sam dokumentarac o montaži one mrcine: Airbus A380 se sklapa u Tuluzu od delova proizvedenih širom Evrope. U priči o konstrukciji krila, rečeno je da tolerancija kostura krila (koje je, inače, dugo oko 36 metara – raspon krila tog aviona je 79,75 m) manja od pola milimetra! Za potrebe izvođenja tak opreciznih radova, napravili su glodalicu sa hodom od 50 m, slično veliku brusilicu i namensku peć za temperovanje. Gde je granica tehnologije letenja, pitam se: najveći avioni u istoriji su prilično slične veličine (pogledajte ovu šemu). Verujem da su granice dostignute, bar kad je reč o tehnici potiska na naftu, što je zasad jedini raspoloživ izbor za komercijalne letove.