Tag: vino

Једна од пре: насумица 1973.4

Година је била луда, кад се све сабере, ама од гомиле фотки је тешко изабрати нешто где би се видела јачина зајебанције уз коју је година пролазила, а да се не да материјала за уцењивање… Тако да од целог тог летовања, само ово.

 

Укратко: шатори припадају двојици мојих другара из Немачке; вино (задарско бело стоно, већином у боцама од две литре) смо углавном попили нас тројица и когод да је наишао, а наилазило је поприлично друштво. Девојка је из Амерсфорта у Холандији, дечко је из Суботице.

Остало замислите сами, нећу вам помагати.

Lovačke priče vozača S.: Dico, a ča će nama ostat?

…mtimajkublesavu, kako to voziš! A, vidi budalu, jebote!… Kako to misliš “dugo u levoj traci”? Pa, nisam ja… Nego, ako hoćeš da odete negde van Pule kad stignemo, nema problema, samo reci, znam ja da ima tu tih vinarija, ono vino, belo, kako beše… Evo ga opet, pa gde ćeš, čoveče!…. Kako kažeš? Da, malvazija, ej, pa bio sam ja tuda ko zna koliko puta, gde sve nisam bio, i tamo ono mesto što si pominjao, da, to što si rekao da si bio, Medulin… Kako, Motovun? Ne zn… Da, ma naravno da znam… Nego da ti ispričam kako sam donosio vino sa Hvara u Beograd… I crno i belo!

Pazi ovako.

Pazi ovako.

Nastavite sa čitanjem… “Lovačke priče vozača S.: Dico, a ča će nama ostat?”

Letnji raspust

Dragi naši,

Suština pasijansa odlazi na zasluženi letnji odmor. Tokom perioda koji neće biti kraći od tri nedelje niti duži od pet, napustićemo uobičajeni tempo objavljivanja i posvetiti se nekim drugim radostima.

Raspust

Tokom tog perioda, predlažemo vam da se zabavite prekopavajući po arhivi od preko 5.800 priloga na blogu. To možete učiniti prateći kategorije ili oznake u desnoj šlajfni, navodeći neke ključne reči u polju za pretraživanje ili birajući neki od linkova koje vam preporučuje upravo uvećana rndaljka, takođe desno. Ako vam se nijedan predlog ne učini zanimljivim, a vi slobodno osvežite tu listu slučajno izabranih naslova i pokušajte ponovo. Ako vam je stalo da ostavite traga tom svom istraživanju, slobodno upišite neki komentar ispod odabranog priloga. Biće nam drago da čujemo vaše mišljenje i o onome što biste voleli da vidite na Suštini pasijansa: u tom slučaju, komentar ostavite ispod ovog priloga.

Izvesno, biće i novih priloga tokom ovog perioda, ali oni neće pratiti uobičajenu šemu, već će biti objavljivani u ad hoc maniru, bez nekog reda. Sedam samuraja Skoja je već primilo Izvršno Naređenje O Postupanju U Okolnostima Letnjeg Raspusta 2015. Godine Broj 00000000001, u kojem se od njih jasno i izričito zahteva da postupaju po nahođenju. Nema sumnje, samuraji će to naređenje izvršiti precizno i bez oklevanja, jer izbora i nemaju.

Vi izbora uvek imate – barem bi trebalo da ga imate. Iskoristite leto, radujte se životu, budite kreativni i svratite nam ponekad. Nekoliko nedelja brzo prođe.

Do sledećeg susreta, pozdravljamo vas.

Ој, кафано: винарија

Други дан тог боравка у Нишу неко спомену пиротски качкаваљ. Јавим се да довезем, седнемо у кола… и вратимо се таман у пет минута до поласка – цело друштво иде до Јовића винарије.

Данас ме тај обилазак нешто јако подсећа на обилазак пиваре тамо неке седамдесет пете, кад су збратимљени градови (из сваке републике по један, гле случајности) организовали сусрете, па ја као сниматељ из клуба пратио, по свом избору, баш посету пивари.

Дакле пролазак кроз погоне, технолог објашњава поступак, сви зверају около, и на крају заједнички ручак где је директор у чело софре. С неколико разлика. Под један, није супер 8мм кино камера, него канон. Чим смо изашли из катакомби (ал’ нема оних тунела испод реке, ех), извадио сам дугу цев.

20120818_14_55_10 jović

(велика)

Под два, нема да један технолог прича о једној фази производње, па други о другој па онда директор о историји фирме. Све је то један човек. Под три, није битно што нема софре, човек изнео своју серију вина и сипао редом, све смо пробали. Неко је понео слане домаће грицкалице, таман легло.

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: винарија”

Ој, кафано: свирци ниоткуда

Што немам других кафанских фотки из XX века и не чудим се – фоткалица је била мало скупа ствар да се носи кад се иде у штету, а и негативе из студентских дана још нисам пронашао. Него се чудим како немам ништа из прве четири године у Америци…

Ствар се штогод поправила са одласцима у Таос, Њу Мексико. Фирма је била разбацана од обале до обале, и четири пута годишње би се цела сјатила тамо на окупљање, дружење и обилазак месних знаменитости (тј кафана). Наравно, баш те 2003. године, кад сам радио с њима, беше ударила нека криза, банка их притисла, те су то свели на двапут годишње.

AGFA DIGITAL CAMERA

(Има и велика)

Кафана ко кафана, повелика, фино скоцкана са тим полицама пуним вина (које нисам пробао, мислим да сам се одлучио за пиво, имали су ваљда неко европско), скроз у стилу локалне архитектуре (дакле ћерпич и дебеле обле плафонске греде) и скоро празна. Научио сам да се код њих лигње зову каламари и да нису ни принети далматинским, то нешто крупно, жилаво и изгледа маторо – и онај део са пипцима канда добију мачке, ово су само прстенови, знамо да Амери зазиру од разних делова животињске анатомије па једу само неке. Ал’ајде, дало се појести, није то ни тако лоше. Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: свирци ниоткуда”

Све је мање добрих кафана

Шифрер… Добро рече ономад Зоћа, кад сам га питао “ама одакле да извадим следећу музику за блог”. Рече само “шта чујеш па ти запне”. Шифрер ми је запео данас. Ово, баш овај снимак. Размакни звучнике, наточи, крени.

Јес разгледница, али је ово онај штимунг, оно како замишљам своју кафану. Има и правог видеа, ево овај, например, а ко препозна другар’цу с десне стране нек’ се почасти једним… шта већ пије, ал’ чисто вино, мало да киси, би пасовало.

Nastavite sa čitanjem… “Све је мање добрих кафана”