Tag: vukotinjanje

Vukotinjanje (XX): E

EGZE-KUCNUO ČAS

Nikad neću prestati da sebi postavljam pitanje, kako osoba dođe do zaključka da je sad, evo baš sad, nesumnjivo, sad, kucnuo čas da treba zaklati suseda? Ubiti ga kao da je kuca? Sad, ili nikad? Pomoli se bogu, egze-kucnuo je čas! Mistična poruka spolja? Banalna poruka iz centra? Nalog iznutra? Egze-kucnuo je strašni čas…

 EKLIPSATI

Sunčeva eklipsa je pojava pomračenja Sunca. Jedna bezopasna, zanimljiva i lepa prirodna pojava. Totalno pomračenje Sunca posmatrali smo iz regiona Horgoša poslednji put 11. avgusta 1999. godine. Sumanuti pojedinci iz političkog i javnog života videli su u toj pojavi predznak svog sunovrata, ali i šansu za novo zaluđivanje građanstva. Rekli su, sramno: begajte u podrum! Poverovala je, dobra većina nesrećnih ugroženika. Te nisu poginuli od eklipse. Ostala je reč: eklipsati. Kao, tobož, lipsati od eklipse.

Kažnjivo je igranje rukom u šesnaestercu

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (XX): E”

Vukotinjanje (XIX): KAKO SMO SE FOLOVALI

Jasno je što jedan Starkelja želi da bude Mladić; ali zašto Mladić želi da bude Čiča?

Srpkinja je rekla:
Još od Stevana Sremca
Književnost nam je bez premca. 

Profesor fizike
Držao je pridike:
Od bauka prirodnih nauka
Otrgao nas je Tesla Nikola;
Sam je popio pehar znanja
(dobro, do pola). 

Na jug

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (XIX): KAKO SMO SE FOLOVALI”

Vukotinjanje (XVIII): DREKA BEZ POVRATKA

Konkord ide brzinom od dva maha. Naši avioni idu na mahove.

Zbog jake zubobolje uputio sam se lekaru. U Domu zdravlja, međutim, zatekoh sablasnu tišinu. Tek kad otvorih peta vrata, videh prvu osobu u belom mantilu. Bio je to primarijus Vrzić. Na mišici je nosio crvenu traku sa natpisom: dežurni. Jedva da me je i pogledao; nastavio je da stilizuje svoj plakat za štrajk. Kako mene tog časa nije zanimao dežurni, već ažurni lekar, nervozno sam prekinuo njegov stvaralački trans: Boli me zub! Začuđeno me je pogledao i kontrolisano rekao: Vi ili ste neinformisani ili neuračunljivi. Ako je u pitanju prvi simptom, ponoviću: ne radimo. Ne daju nam platu. Protest, brate. Ako je u pitanju drugi simptom, prosto izađite – psihijatrija je zaključana. Zub? Pa to je smešno! Vidimo se za tri meseca, eventualno. Gde da nađete štrajkbrehera za tu sitnicu? Da ste bolje razmislili ne bi iz solidarnosti ni zakucali…

Ništa nije ko što kažu u školi

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (XVIII): DREKA BEZ POVRATKA”

Vukotinjanje (XVI): D

 Razlikujmo europski i europski život!

DEMOKRETENIZACIJA

Poznajem čoveka koji ima časnih šezdeset godina. Završio je elektrotehnički fakultet u vreme kad dekani nisu dolazili u kabinet sa batinašima. Doktor je elektrotehničkih nauka. Saradnik u uglednim svetskim časopisima. Napisao je tri dobre knjige o problemima energetike. Čuo sam ga da govori četiri svetska jezika, a služi se sa još tri. Nikada nije bio član partija. Ima sjajnu porodicu. Uviđavan, ne znam čoveka u Beogradu koji bi o njemu rekao ljutu reč. Nije isterivač pravde, ne popuje. Pošten je. Srbin je. Komunisti ga nisu predlagali za ministra energetike. Nacionalisti ga nisu predlagali za ministra energetike. Demokrate ga nisu predlagale za ministra energetike. I znate li u čemu je krajnja poenta zamešateljstva? Nudim vam dil: samo u Beogradu postoji pedeset sličnih eksperata i ljudi svetskog nivoa. Biće tučeni od svakog nespecijaliziranog ratnog hirurga za položaj ministra energetike. Ni jedan pokret za sebe nikad nije rekao da nije demokratski. Zaustavimo demokretenizaciju!

mmf-portugal

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (XVI): D”

Vukotinjanje (XIV): KAKO SE RADIKALIO ČELIK

Kotrljaju se ulicom demokratski mandati.

Obavezno.Gvozden je bio fin, pristojan čovek. Stakloduvač u radionici jednog naučnog instituta, važio je za pouzdanog zanatliju. Znam ga sa odbojkaškog terena, gde smo se okupljali u pola deset, u pauzi za doručak. Komunikativan, otvoren, spreman za šalu, ubrzo je postao zaštitni znak dobrog razumevanja u našem kolektivu. Od milja smo ga zvali Gvožđe, što je on oduševljeno prihvatio. Ubrzo se našlo onih koji su u sebi otkrili ostatke nekadašnjeg znanja hemije i javila se nova, skraćena formula nadimka: Fe, što se, naravno izgovaralo u dahu EFE. Zdravo, Efe. Kako si, Efe? Serviraj, Efe! Efe, vidimo se u birtiji.

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (XIV): KAKO SE RADIKALIO ČELIK”