Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Kad uspešan dan krunišeš večernjom šetnjom držeći za ruku nekog bitnog, pa te zahvati miris behara u rođenoj ulici, shvatiš koliko je život lep.
Zato mi je malo teško da ukapiram ovog desperadosa. Kako god, neće mi pokvariti raspoloženje ni da je sto puta toliki. Tekst je odličan, a muzika perfektna:
Madrugada – Mother of Earth
(tnx Žikica via FB)
Kad je bal, nek’ je bal: danas pravim het-trik priloga koji imaju veze sa mojim omiljenim časopisom.
Ako ste skloni fejsbučenju, lajkovanju, edovanju i koje sve ono glagolske imenice još pristoje tamo, onda biste mogli da se pridružite ovoj stranici.
Uto je još juče krenula prepiska sa Igorom Rillom, kad mi je zatrebala mala konsultacija; a danas bujica poruka u oba smera. Igor i ja smo znanci još od onog mog prvog pisanja o časopisu, a ljudi sličnog pogleda na svet lako postaju drugari. On mi je i skrenuo pažnju na ovaj youtube klip:
i to sve sa napomenom: obrati pažnju na 5:18… tu se slikaju svi NG gloduri 
(tnx Igor; Via)
Da li ste se ikad zamislili kako funkcioniše diferencijal?
Mene su to pokušali da nauče kada sam nekad davno, kao vojnik, bio na obuci za vozače kamiona. Tad me to baš i nije previše interesovalo. Kasnije sam shvatio da, zapravo, ne znam tačno šta se tu zbiva. a onda sam prestao da razmišljam na tu temu.
I tako do pre par dana, kad sam naišao na ovaj video klip:
Šta reći: ako vam ovo ne bude jasno, onda nema nade za vas.
Upoznajte budalu nedelje. Zalepio je šeširić za glavu… superlepkom.
Hit-detalj: muzička podloga “You Can Leave Your Hat On” pri kraju 
(Via)
Bliži se vikend. Lepo je vreme, verovatno iz vas izbijaju poslednji tragovi onog predprolećnog umora i daju mesta novom životnom elanu. Pesma o kojoj je ove reč možda nije primerena za to raspoloženje, ali ona mi je potrebna kao najbolja moguća ilustracija teze o kojoj bih hteo da ostavim reč ili dve.
Da li ste ikad čuli za izraz “oteta pesma” ili “pesma koja je promenila vlasnika”? Ne, ne mislim na plagijate niti na postmodernističke uzlete Gorana Bregovića – mislim na ono kad neko otpeva nečiju pesmu, pa ta izvedba ispadne kao da ju je taj i stvorio ili je baš pisana za njega. Znate li takve primere? Baveći se muzikom poslednjih tri-četiri decenije, nakupio sam takvih primera i mogu reći da ih znam mnogo.
Neki primeri su diskutabilni i predmet su ličnog ukusa. Recimo, značajno je to što je Eric Clapton 1974. snimio “I Shot the Sheriff” Boba Marleya, jer je tim činom napravio najveću moguću uslugu mladom jamajčanskom muzičaru tako što je ceo svet saznao za njegovo ime; ostatak priče je istorija. Ali, možemo se sporiti da li je Claptonov bravurozni aranžman popravio ili pokvario priču u odnosu na zamisao. Ja se opredeljujem za jednu od živih verzija koju nam je Marley ostavio. Izvini, E.C., možda si ti bog, ali Marley je bio car.
Dečica iz DNR Koreje (iliti Severne Koreje, kako smo naučili) nastupaju svirajući gitare koje jedva obuhvataju svojim ručicama.
Jasna kaže da su baš slatki. Uz svu volju, ja ne mogu da se otrgnem od uporedne slike mučenja životinja u cirkusima. Konkretno, setio sam se neke scene u kojoj su terali neke pudlice da šetaju na dve prednje noge. Tada sam pomislio kako bi baš bilo lepo naterati dvoje dresera, koji su bičem držali te kučiće u pažnji, da pred publikom odigraju užičko kolo skakućući na šakama, dok su im na stopalima namontirane cicane mašnice.
Ne znam šta mislite o ovome. Da bi ova dečica naučila ovo, morala su da provedu nebrojene sate u radu umesto u igri. Onaj ko ovako malu decu tera na ovakve rezultate za mene je bolestan um. Može biti da grešim, ali ja sam uvek na strani dece.
(tnx Milan)
Rowan Atkinson: po zanimanju genije. Pojavni oblik: glumac. Specijalnost: komika i pantomima. Svestran deran.
Ovo sam davno gledao na televiziji; uvek sam raspoložen za ponovo.
Majstor.
(tnx Saša)
A šta reći… Dečko je hteo da privede nešto, pa mu se nije posrećilo…
(tnx Bule)