Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
I tako, prešišali ste godine besprekornog vida, potreba za dobrim pogledom je najzad premašila sujetu pred ogledalom i shvatili ste da bez naočara ne možete. Krenuli ste putem bez povratka i taman ste se navikli – kad ste ostali bez vizuelnog pomagala. Šta sad?
Sad pinhole 
Svakog dana nešto novo. Proverili smo u brojnim situacijama – radi. Probali smo i one pinhole cvikere, i šta reći, nego – radi. Imalo bi se o čemu diskutovati.
Upamtite ovaj trik, ne znate kad će vam zatrebati.
Ne, ne, nije to što mislite: Čvarkov i ekipa su u sledećem ulazu. Istina, i ovaj arhivator boravi u podrumu. Ali tu prestaje svaka sličnost.
Da li biste voleli da radite posao poput ovog?
Prvo mu jedan reče: “Jeste!”
Dođe drugi pa mu reče: “Nije!”
Zatim dođoše druga dvojica pa mu rekoše: “Jeste!”, ali onaj isti opet reče: “Nije!”. Onda dođe desetina njih, pa stotina, i svi kao jedan rekoše: “Jeste!”. A onaj ostade jedan jedini, pa opet reče: “E, nije!”.
– Jeste!
– Nije!
– Jeste!
– Nije!
I, ubiše onog negatora.
Tako ostadoše sami: učenik u moru učitelja. I onda ga, bez izuzetka, učiše: “Jeste!”. I tako onaj odraste pod istim vaspitanjem, pa shvativši sve, jednog dana poče i sam da uči: “Jeste!”
Srećna vam Nova godina, dragi naši!
Hajde da pustimo Reuters da za naš račun premota godinu koja je za nama.
Prebacite prikaz u režim punog ekrana, promenite kvalitet na najbolji, držite prst na mišu, pa kliknite da zaustavite film ako poželite da neku sliku osmotrite pažljivije.
Lik je krenuo iz Bostona za Los Anđeles bez ikakvog plana osim ideje o cilju, radeći šta je našao za shodno u svakom času. Usput je snimao, a onda odlučio da pokaže svetu svoje umeće u montiranju video sadržaja.
Vredi svaki sekund. Tip je lud k’o struja.
Ne znam za vas, ali moj rukopis je katastrofalan. Često mi je trebalo toliko vremena da rastumačim šta sam napisao da sam morao prvo da naučim lekciju ne bih znao šta bi bilo moguće da sam napisao. U tom pogledu, beleške su zadovoljile svrhu. Ali, šta kad same beleške služe kao jedina građa?… Jedan se dosetio.
Izgleda da im se nije svidelo. Prvo su se smejali, doduše, bar se tako čini. Ali ne znam koliko dugo bi to opstalo…
Nastavite sa čitanjem… “Hvatanje beleški na času (tradicionalni pristup)”
Kič je moja omiljena poluistina, jer je jedina koju mogu brzo da prepoznam. Beše pretekla, međutim, još poneka dilema o kiču…
U grupi oldwave, nedavno se dokačismo one kategorije muzičara koji čine zlo muzici tako što rasipaju svoje tehničko majstorstvo na potpuno promašene forme. Počelo je ovim primerom°, drugar se prisetio ovog komada od istog čoveka°, nakon čega sam ja, kroz nekoliko krugova u uzgrednoj raspravi sa ljudima koji celog života slušaju dobru muziku, došao do zaključka da je reč o jadniku koji je zalutao u muziku i da tu o virtuoznosti, mimo tehničke veštine, nema ama ni koliko crno ispod nokta.
(° Ne, nema priloga u obliku video-klipa. Ne pada mi na pamet da ga stavljam na Suštinu pasijansa. Link je dovoljan, kliknite na svoju odgovornost.)
Uto se u raspravi prisetismo brojnih primera drugorazrednih, neharizmatičnih muzičara koji su svoje karijere zasnovali na neznanju i ispraznom muzičkom ukusu većinske publike, kojoj povlađuju tako što joj serviraju rog za sveću posredstvom pompezne, preskupe scenske produkcije protiv koje ta publika ne želi da ulaže ni tračak racionalnog razmišljanja, jer “tako je jebeno teško razmišljati o svemu, pa zašto bismo razmišljali o ovome, kad je to tako lepo i blistavo”.
Što je, ujedno, jedna od školskih definicija kiča.
Nastavite sa čitanjem… “Važno da je skupo: prilog za anatomiju kiča”
