Mnogo mi je \u017eao prosvetnih radnika, bezo\u010dno ostavljenih bez zaklona pod unakrsnom pucnjavom vazda nezainteresovanih \u0111aka, iske\u017eenih roditelja jakih o\u010dnjaka i sumanutih o\u010dekivanja raspalog dru\u0161tva. \u017delim da pomognem, koliko mogu.<\/p><\/blockquote>\n

Prvi deo<\/p>\n

<\/a>Drugi deo<\/p>\n

<\/a>Tre\u0107i deo<\/p>\n

<\/a>\u010cetvrti deo<\/a><\/p>\n

Kosmologija<\/b><\/p>\n

Jedan od prvih poslova koje je Ajn\u0161tajn obavio po zavr\u0161etku rada na op\u0161toj teoriji relativnosti bilo je tra\u017eenje stanja svemira kao celine. Na njegovo iznena\u0111enje, pokazalo se da ova teorija jasno daje dinami\u010dan svemir, koji ima svoj prostorvremenski po\u010detak i kraj. Ovim re\u0161enjem Ajn\u0161tajn je bio nezadovoljan, pa je u kosmolo\u0161ke jedna\u010dine ve\u0161ta\u010dki dodao jedan \u010dlan (takozvanu kosmolo\u0161ku konstantu, \u010dija je fizi\u010dka su\u0161tina odgovarala nekakvoj misterioznoj negativnoj energiji), koji je svemir u\u010dinio stati\u010dnim, u skladu sa tada\u0161njim opa\u017eanjima. No, ve\u0107 tih godina razvoj astronomije pokazuje da postoje nesumnjivi dokazi da je svemir zapravo dinami\u010dan: osmatranja ameri\u010dkog astronoma Habla pokazala su doplerovski crveni pomak u svetlosti drugih maglina<\/i> (zapravo galaksija, ali to se tada nije znalo), \u0161to je ukazalo na sistematsko kretanje objekata dramati\u010dno udaljenih od nas. Ruski fizi\u010dar Fridman objavljuje dinami\u010dka kosmolo\u0161ka re\u0161enja jedna\u010dina op\u0161te teorije relativnosti, koja postaju seme iz koga je razvijen aktuelni, takozvani Standardni model<\/i> svemira, po kome svemir ima po\u010detak i kraj u prostorvremenu. Po\u010detak svemira je lociran pre nekih dvadesetak milijardi zemaljskih godina. Bitno je napomenuti da se fizika bavi samo proverljivim \u010dinjenicama, tako da pitanje \u0160ta je bilo pre po\u010detka svemira<\/i>? ne mo\u017ee biti predmet fizike. Kakav \u0107e kraj svemira biti, zavisi isklju\u010divo od njegove srednje gustine.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Savremena, fenomenalno precizna osmatranja uvode potrebu za novim, jo\u0161 uvek nerazja\u0161njenim pojmovima (tamna materija i tamna energija), koji se, kako stvari stoje, mo\u017eda zaista pona\u0161aju kao Ajn\u0161tajnova kosmolo\u0161ka konstanta. U svakom slu\u010daju, trenutno je upravo kosmologija deo fizike u kome se nazire prostor za napredak i korekcije op\u0161te teorije relativnosti.<\/p>\n

Nota bene.<\/i> U nau\u010dnopopularnim prezentacijama kosmologije \u010desto se koristi izraz svemir se \u0161iri<\/i>. Ovu frazu obi\u010dno prati \u010duveni primer: ako na balonu nacrtamo ta\u010dke, a zatim balon naduvavamo, sve ta\u010dke se udaljavaju jedna od druge, \u0161to odgovara doplerovskom crvenom pomaku u svetlosti prakti\u010dno svih galaksija oko nas. Ipak, re\u0107i da se svemir \u0161iri jeste pogre\u0161no, jer implicira da postoji ne\u0161to van svemira u okviru \u010dega svemir menja svoju veli\u010dinu, \u0161to je apsurdno obzirom na bezuslovnu definiciju svemira kao svega \u0161to postoji. Mi smo trodimenzionalna bi\u0107a, sposobna za intelektualnu spoznaju \u010detvorodimenzionalnog prostorvremena. Ali, svako pore\u0111enje \u010detvorodimenzionalnog prostorvremena sa na\u0161im trodimenzionalnim prostorom mo\u017ee biti samo gruba analogija. Kada \u017eelimo da budemo precizni, zapravo jedino mo\u017eemo re\u0107i slede\u0107e: po\u0161to nesumnjivo opa\u017eamo da se prostorvreme menja na kosmi\u010dkom planu, smatramo da je svemir dinami\u010dan<\/i>.<\/p>\n

Zaklju\u010dak<\/b><\/p>\n

Op\u0161ta teorija relativnosti jeste najuspe\u0161nija teorija do sada postavljena u fizici makrosveta. Ona menja na\u0161e shvatanje prostorvremena, i osloba\u0111a nas milenijumske vezanosti za euklidsku geometriju. U\u010di nas jednakosti ubrzanja i (posebnih) gravitacionih polja, i pru\u017ea nam sigurnost u primeni istog oblika svakog fizi\u010dkog zakona pri promeni uporednog tela, i to sve pri bilo kakvom kretanju. Savremene kosmolo\u0161ke teorije obavezno su izvedene iz ove teorije, dok skora\u0161nja dramati\u010dna pobolj\u0161anja eksperimentalnih oru\u0111a otvaraju prostor za budu\u0107e korekcije. Op\u0161ta teorija relativnosti je i najtemeljnije proveravana teorija u fizici, koja nam je pru\u017eila veliki broj \u017eivotno-prakti\u010dnih inovacija.<\/p>\n

Kona\u010dno, Ajn\u0161tajn je oblikovao op\u0161tu teoriju relativnosti, ali joj sam nije do kraja verovao, i bio je spreman da njene zaklju\u010dke menja zarad ravnote\u017ee sa (tada) uo\u010denom stvarno\u0161\u0107u. Zaista, pre ili kasnije, na\u0107i \u0107emo bolju teoriju. No, fizi\u010dar, bio teoreti\u010dar ili prakti\u010dar, u svim vremenima mora znati da:<\/p>\n

Za fizi\u010dara pojam postoji tek onda kada je data mogu\u0107nost da se u konkretnom slu\u010daju ustanovi je li pojam primenljiv ili nije. (A. Ajn\u0161tajn, Relativnost, 1916)<\/span><\/span><\/p>\n

Prihvatimo ovu \u010dinjenicu kao su\u0161tinski Ajn\u0161tajnov nauk: eksperiment je majka fizike<\/i>.<\/p>\n

\n