\n

Ove jeseni slavim tri decenije od kako sam se prvi put sreo sa National Geographicom. Slavim trideset godina \u201eljubavi na prvi pogled\u201c, a evo bli\u017ei se i peti ro\u0111endan National Geographica na srpskom jeziku<\/a>, koji vodim od samog po\u010detka.
\nSvoj prvi post u \u017eivotu objavljujem u gostima, \u0161to je zadovoljstvo kad imate ovakvog doma\u0107ina.<\/p>\n<\/blockquote>\n

Dakle, vratimo se malo na severozapad Ba\u010dke, u Sombor<\/a>, po\u010detkom osamdesetih… Odrastao sam u vi\u0161enacionalnoj i vi\u0161ejezi\u010dnoj sredini, \u0161to smatram predno\u0161\u0107u, kao i odrastanje na ulicama obgrljenim zelenilom. U idili\u010dnoj atmosferi tabananja u tada jo\u0161 nepoznati svet odraslih jednog dana telefonski poziv je utemeljio, ili isprovocirao moj fatum, sudbinu, ne znam kako bih to nazvao, nisam na\u010disto s tim, kao u legendarnoj pesmi Partibrejkersa \u201e1000 godina<\/a>\u201c. Poziv je uputio dr Matijas Rill, lekar iz \u010cikaga, koji je dospeo do Sombora i okoline tragaju\u0107i za porodi\u010dnim korenima. Mog oca, lekara tako\u0111e, na\u0161ao je u telefonskom imeniku. Nije mi bilo prvi put da \u010dujem oca kako govori nema\u010dki, ali sam se na neki de\u010dji, \u010dudan na\u010din obradovao kada mi je otac saop\u0161tio da ide da se sretne sa nekim na\u0161im, verovatno dalekim, ro\u0111akom iz Amerike.<\/p>\n

<\/a>Nije mene uzbu\u0111ivalo inostranstvo. Velika familija rasejana je svud po Evropi, a do svoje desete godine obi\u0161ao sam vi\u0161e zemalja nego neki moji sugra\u0111ani kafana. Pa ipak, \u017eeljno, s nestrpljenjem sam \u010dekao oca da se vrati. De\u010dji mozak naslu\u0107uje dobre vesti!<\/p>\n

Dr Matijas Rill i dr Josip Rill su proveli nekoliko dana zajedno upore\u0111uju\u0107i podatke i porodi\u010dna stabla, da bi naposletku ustanovili da jesu neki dalji rod, kao i da postoje varijeteti prezimena (Rill je nastalo od R\u00fcll, a tu su jo\u0161 i Riehl, Ruehl, Ruel, R\u00fcell itd…) o \u010demu su ve\u0107 imali neke ranije informacije.<\/p>\n

Matijas se vratio u \u010cikago, a mi svojim tada\u0161njim obavezama. Kad jednog dana, na o\u010devo ime sti\u017ee paket.\u00a0Od Matijasa smo dobili poklon pretplatu na \u010dasopis National Geographic! I tako godinama, iz meseca u mesec NG je oplemenjivao na\u0161 dom…<\/p>\n

<\/p>\n

Kako sam tada tek ne\u0161to malo razumeo engleski, vi\u0161e sam se bavio fotografijama u \u010dasopisu. Otuda i ta ljubav na prvi pogled. Slutim, ali mi nikada ne\u0107e do kraja biti jasno, da je i to odredilo moja budu\u0107a interesovanja. Bez obzira na promenljive uspehe u \u0161koli, na fakultetu, bavljenje ovim i onim i koje\u010dim, plami\u010dak koji je upaljen kad sam National Geographic prvi put uzeo u ruke ostao je da tinja.<\/p>\n

Kao diplomirani istori\u010dar umetnosti<\/a>\u00a0nisam mogao da se nadam nekoj svetloj perspektivi u oja\u0111enoj Srbiji, ali zahvaljuju\u0107i iskustvu u \u0161tampanim medijima koje sam sticao od 1993. godine, dobio sam posao u jednom op\u0161tinskom listu u Beogradu, gde sam se kratko zadr\u017eao, jer sam pre\u0161ao u Men\u2019s Health<\/a>, na mesto izvr\u0161nog urednika. Sticajem okolnosti, za manje od godinu dana tu sam postao glavni urednik.<\/p>\n

Ve\u0107 iskusan u svetu izdava\u0161tva pri\u017eeljkivao sam, i tu i tamo pominjao magazin National Geographic kao ostvarenje svog profesionalnog i \u017eivotnog sna.<\/p>\n

I onda, ponovo jedan poziv menja sve.<\/p>\n

Jun 2006. godine. Supruga me poziva i ka\u017ee da su jedne dnevne novine objavile konkurs za glavnog urednika National Geographica na srpskom jeziku, u tada konkurentskoj izdava\u010dkoj ku\u0107i, i da ispunjavam sve tra\u017eene uslove. Neverica. Pa valjda bih ja koji radim u izdava\u010dkoj ku\u0107i trebalo pre da saznam da \u0107e se NG pokrenuti i u Srbiji?! Nisam znao. Supruga je doti\u010dne novine slu\u010dajno kupila tog dana kada je oglas objavljen. Nije bilo drugih dnevnih novina u tom trenutku u prodavnici. Koincidencija? Ne znam. Nemam odgovor. \u010cetvrt veka sanjan san bio mi je na dohvat ruke. Konkurisao sam i bio primljen.<\/p>\n

Na isti dan kada sam diplomirao, 4. jula, ali nekoliko godina kasnije, obave\u0161ten sam da sam izabran za glavnog urednika srpskog izdanja National Geographica. San se ostvario. Posle 25 godina, ali se ostvario<\/a>. Bio sam strpljiv, negovao plami\u010dak i \u017eeleo. I imao sre\u0107e, sasvim sigurno.<\/p>\n