![\"Atom](\"https:\/\/www.sustinapasijansa.info\/media\/2011\/11\/atom2_thumb.jpg\" "\\"Atom")
Atom<\/a> je osnovna gradivna jedinica hemijskih elemenata. Atom ima jezgro sastavljeno od pozitivno naelektrisanih protona<\/a> i elektri\u010dno neutralnih neutrona<\/a>; oko jezgra je oblak negativno naelektrisanih elektrona<\/a>.<\/p>\n
\u010cestice koje grade jezgra i same su slo\u017eene, sastoje se od kvarkova; danas nema dokaza da je elektron slo\u017eena \u010destica. Broj protona u jezgru zove se atomski broj<\/a> i ima presudan uticaj na hemijske<\/em> osobine elementa. Elemente je pogodno sortirati upravo po atomskom broju i smestiti u hemijsku matricu koju zovemo Mendeljejev periodni sistem elemenata<\/a>.<\/p>\n
![\"Hemijska](\"https:\/\/www.sustinapasijansa.info\/media\/2011\/11\/image.png\" "\\"Hemijska")
<\/a><\/p>\nBroj neutrona u jezgru datog elementa nije jedinstven; mogu postojati izotopi<\/a> nekog elementa \u2013 oni se me\u0111usobno razlikuju po broju neutrona u jezgru. Neki izotopi nisu stabilni: tokom vremena nastupa radioaktivni raspad atoma na \u010destice ni\u017ee hijerarhije. Razlog za ovo je \u010dinjenica da sila koja dr\u017ei jezgro na okupu ima veoma mali domet. Ako pre\u010dnik atoma prevazilazi domet sile, \u010destice koje se nalaze van dometa napu\u0161taju jezgro.<\/p>\n
![\"Izotopi](\"https:\/\/www.sustinapasijansa.info\/media\/2011\/11\/isotopes.of_.H.He_.Li_thumb.jpg\" "\\"Izotopi")
Najjednostavniji atom je vodonikov<\/a> atom. Najjednostavniji vodonikov izotop ima u jezgru samo jedan proton. Izotop zvani deuterijum<\/a> ima u jezgru proton i neutron. Ta dva izotopa su stabilna. Tre\u0107i izotop se zove tricijum<\/a> (poznat i kao te\u0161ka voda<\/em>) i ima u jezgru, pored protona, dva neutrona. Tricijum je nestabilan i podlo\u017ean radioaktivnom raspadu. Lak\u0161i elementi imaju bar jedan stabilni izotop. Ima ga i bizmut<\/a>, s rednim brojem osamdeset tri. Te\u0161ki elementi sa za\u010delja Mendeljejeve tablice se permanentno raspadaju, takav je uranijum<\/a>\u00a0koji ima 92 protona u jezgru. Uranijum je najte\u017ei elemenat koji se mo\u017ee na\u0107i u prirodnom stanju. Jo\u0161 te\u017ei elementi kreiraju se u nau\u010dnim laboratorijama; jednom stvoreni, oni se raspadaju s karakteristi\u010dnim vremenom poluraspada. Vreme poluraspada izotopa, pre svega (ali ne i samo) ugljenika C-14, kao i \u010dinjenica da se izotopi raspadaju na poznate elemente, omogu\u0107ava precizno datiranje doga\u0111aja u pro\u0161losti.<\/p>\n
![\"Neo](\"https:\/\/www.sustinapasijansa.info\/media\/2011\/11\/1295-47943_thumb.jpg\" "\\"Neo")
Postoje nuklearne reakcije<\/a> u kojima se spajaju laki elementi i nastaje te\u017ei elemenat \u2013 to su fuzione reakcije. Atomsku energiju znamo da oslobodimo eksplozivno, u vidu atomske bombe (Hiro\u0161ima 1945) ili u kontrolisano, za mirnodopsku eksploataciju (Enriko Fermi, Njujork 1942). Pri fisiji se osloba\u0111a ogromna atomska energija, po jedna\u010dini E=mc2<\/span><\/sup>. Ideja koja stoji iza fisije je lan\u010dana reakcija<\/a>, pojava u kojoj jedna nuklearna reakcija, izazvana sudarom jednog neutrona i jednog jezgra atoma, proizvodi vi\u0161e od jednog neutrona koji se koriste za dalje sudare. Kontrola se vr\u0161i umetanjem jedinjenja koja mogu da apsorbuju neutrone (recimo grafit).<\/p>\n
![\"Mesto](\"https:\/\/www.sustinapasijansa.info\/media\/2011\/11\/300px-Sun_in_X-Ray_thumb.png\" "\\"Mesto")
Postoje nuklearne reakcije kad se te\u0161ki elemenat cepa na lak\u0161e fragmente \u2013 to su fisione reakcije. Pri fuziji se generi\u0161e ogromna, termonuklearna energija<\/em>. Termonuklearnu energiju znamo da koristimo jedino u vojne svrhe, u vidu termonuklearne bombe (Sovjetski Savez 1953). Velike se nade pola\u017eu u projekte ma\u0161ina koje \u0107e u budu\u0107nosti mirnodopski isporu\u010divati fuzionu energiju; zapamtimo ime prototipa fuzionog reaktora ITER<\/a> (International Thermonuclear Experimental Reaktor). ITER, ili sli\u010dne ma\u0161ine, trebalo bi da u budu\u0107nosti utole energetsku glad \u010dove\u010danstva.<\/p>\n
Vreme je za muzi\u010dku pauzu, a po\u0161to smo ve\u0107 spominjali vodu…<\/p>\n