<\/p>\n Digitalizacija je proces koji se bazira na tzv. diskretizaciji<\/em>. Mogli bismo da damo link ka <\/p>\n A \u0161ta je digitalna televizija? To je zapravo digitalno emitovanje programa: predajnik \u0161alje u vazduh\u00a0 ta\u010dkice sa gornje slike. Standardni Gorenje\/EI Ni\u0161 televizor te signale ne razume, pa mu je potreban konverter koji \u0107e digitalni signal pretvoriti u njemu prepoznatljiv, analogni oblik.<\/p>\n Veoma nam je stalo da sa\u010duvamo zvuk, sliku i izra\u010dunate podatke; sve se takve informacije skladi\u0161te i koriste u vidu sekvenci binarnog zapisa, lanca nula i jedinica. Veoma efikasno se na\u0161a civilizacija bori sa mno\u0161tvom analognih signala koji A sada da vidimo kako se ose\u0107a digitalni signal kada do\u0111e do konvertera:<\/p>\nGrane primenjene fizike<\/a> oblikovale su savremeni svet. Nobelova nagrada iz fizike za 2009. godinu<\/a> dodeljena je za dostignu\u0107a ne iz fundamentalne fizike (elementarne \u010destice i sl.), ve\u0107 za dve oblasti primenjene fizike (optike): opti\u010dka vlakna<\/a> i opti\u010dki digitalni senzori (CCD<\/a>). Na\u0161 \u017eivot je postao nezamisliv bez elektronike, komunikacija i kompjuterske tehnike. Sve te delatnosti su su\u0161tinski digitalizovane<\/a>.<\/p>\n
Wikipediji, ali je bolje da ovde napi\u0161emo definiciju diskretizacije: to je pridru\u017eivanje neprebrojivog skupa prebrojivom<\/em>. A sad da objasnimo: trenutno kroz va\u0161 stan prolaze talasi koji nose informaciju o televizijskom programu Televizije Pink, Grand Parada i sve ostalo. Taj talas mo\u017ee da ima bilo koju ja\u010dinu, \u0161to zavisi od toga koliko ste blizu predajnika i koliko ima prepreka izme\u0111u vas i predajnika. E, ako bismo zabranili talasu da ima bilo koju ja\u010dinu, ve\u0107 ga naterali da mo\u017ee da ima samo ja\u010dine od npr. 0, 5,10,15 i 20, mi bismo ga time diskretizovali. I to vi\u0161e ne bi bio talas sa klasi\u010dnim brdima i doljama, ve\u0107 pre bi li\u010dio na stepenice. Ovaj \u0161tos mo\u017eemo da obavimo po ja\u010dini (amplitudi), i\/ili u vremenu. Ako ga obavimo i po jednom i po drugom, dobijamo skup ta\u010daka: digitalizovani signal.<\/p>\n
<\/p>\n
Za\u0161to ovo radimo? Pre svega, zato \u0161to kona\u010dni skup ta\u010daka uvek mo\u017eemo ta\u010dno da kopiramo, dok puni signal uvek gubi ne\u0161to kvaliteta pri kopiranju. Ovo znaju ne\u0161to stariji \u010ditaoci: kopiranje kaseta je posle odre\u0111enog broja kopija kopije postajalo obi\u010dno \u0161u\u0161tanje. Mladi CD\/MP3 slu\u0161aoci o tome pojma nemaju; koliko god puta nare\u017eete koju god kopiju istog CD-a, kvalitet ostaje isti. Ali pre svega, ovo radimo zato \u0161to mo\u017eemo<\/em>. Digitalizacija podrazumeva kontrolisano gubljenje informacija, ba\u0161 kao \u0161to to \u010dini i kompresija zvuka.<\/p>\n
nas okru\u017euju u realnom svetu \u2013 digitalizuju\u0107i ih. Time od celovite informacije uzimamo bitne brojne podatke pogodne da se dalje elektronski obra\u0111uju \u2013 brzo, u ogromnim koli\u010dinama i efikasno. Svako od nas ve\u0107 mo\u017ee \u010duvati i po \u017eelji reprodukovati dragu pjesmu i lik unu\u010deta na CD medijumu. Taj zapis prakti\u010dno ne stari. Digitalni zapis olimpijskih igara sa druge strane Planete munjevito sti\u017ee u na\u0161e televizore i daje nam celoviti vizuelni u\u017eitak. Tako\u0111e, svaka informacija koja ulazi u na\u0161 kompjuter mora biti digitalna. Svako od nas ve\u0107 nosi u d\u017eepu \u010dudo digitalne ere \u2013 mobilni ure\u0111aj koji razgovara, fotografi\u0161e, ra\u010duna, memori\u0161e, meri, locira… nau\u010dna sva\u0161to\u010dinja.<\/p>\n