Za razliku od pop muzike, u kojoj kvalitet interpretacije peva\u010da predstavlja sr\u017e nastupa, rock muzika je dominantno ispoljava poruku, nameru, \u010distu emociju koja ne mora da bude \u010dista u strogo interpretatorskom smislu da bi bila iskrena. Zato imamo Ramonese i njihov legendarni “1-2-3-4<\/em>“, zato imamo Dylana \u010dija polovina opusa mo\u017ee da poslu\u017ei za skidanje masne boje sa zidova zvukom, zato imamo i mnoge druge kontroverzne izvo\u0111a\u010de u rocku \u010diji nastup je na granici ukusa. No, svi oni su postigli svoj primarni cilj pred onima koji su bili spremni da \u010duju ono \u0161to im se ka\u017ee: element bunta iz kojeg je \u017eanrovska grupa zvana “rock and roll” ponikla obezbedio je da ta muzi\u010dka karakteristika pretekne do dana dana\u0161njeg.<\/p>\n

Me\u0111utim, postoje i oni koji su u svom izvo\u0111a\u010dkom opusu u rock’n’roll muzici, kako druga\u010dije to da ka\u017eem, obrnuli pun krug. To su oni koji su prona\u0161li na\u010din da svoju poruku prenesu upravo vrhunskom interpretacijom koja slu\u0161aoca ostavlja bez teksta. Takvih ne be\u0161e mnogo: tek nekolicina, pogotovo me\u0111u peva\u010dima. Njih po\u0161tujemo, njihov rad pratimo, a kad ih vi\u0161e nema, pamtimo ih.<\/p>\n

Nikada ne\u0107u imati bolju ilustraciju od ove za neku tezu izre\u010denu o popularnoj muzici.<\/p>\n