Migrant Worker is the name of this band
\nIf we’re ever in your town, come see us if you can
\nYeah, we been to California, we been to New York
\nSome take to the magazines, some take to dope<\/p><\/blockquote>\n
Sre\u0107om, kvalitet same muzike je bio takav da je pri\u010da dobila sre\u0107an obrt. To \u0161to je blagovremeno snimljeni album kasno objavljen na kraju se pokazalo kao zgodan detalj, jer drugi album Really<\/em> je ve\u0107 bio spreman za objavljivanje; iza\u0161ao je ve\u0107 slede\u0107e zime. Dva albuma muzi\u010dki besprekornog sadr\u017eaja ne mogu da budu slu\u010dajnost: stvari su do\u0161le na svoje mesto, a J.J. Cale je pred sobom imao prostor da radi \u0161ta \u017eeli, \u0161to mu je jedino bilo po volji. U njegovom slu\u010daju, to je zna\u010dilo sistematsko izbegavanje promocija i ve\u0107ine tra\u017eenih intervjua, publicitet zasnovan uglavnom na omotima albuma i objavama izdava\u010da, minimalisti\u010dko ozvu\u010denje i rasvetu na koncertima kojih, ina\u010de, nije bilo dovoljno, te bespogovorno odbijanje od nastupa na nacionalnoj televiziji zato \u0161to je od njega tra\u017eeno da nastupi sam i na plejbek, a ne u\u017eivo sa celim prate\u0107im bendom, kako je zahtevao.<\/p>\n
<\/p>\n
Posle samo \u010detiri godine i sa \u010detiri objavljena albuma, u muziku J.J. Calea su se, osim Claptona, zaklinjali i Mark Knopfler i Neil Young i ko sve jo\u0161 ne. Njegovu muziku, osim pomenutih, do tog \u010dasa su snimili Lynyrd Skynyrd, Nazareth, Kansas, Dr. Hook, Waylon Jennings, Johnny Cash, Willie Nelson… Neposredni uticaj njegove muzike se ose\u0107a do dana dana\u0161njeg, a kao eksplicitni uzor ga jo\u0161 uvek navode \u010dak i oni muzi\u010dari koji su vremenom postali uzori drugima.<\/p>\n
Sometimes we make money, sometimes I don’t know
\nThirteen days with five to go<\/p><\/blockquote>\n