Lodger<\/em> (1979). U me\u0111uvremenu, tokom osamdesetih, bio je \u010dlan grupe King Crimson, svirao sa Talking Headsima i imao uspe\u0161nu solo karijeru. Dovoljna preporuka da se krene u novu avanturu\u2026 tako da se za Sound+Vision turneju upisao i kao music director, ma \u0161ta to zna\u010dilo.<\/p>\nNo, Belew je imao i obaveze. U tom trenutku je snimao svoj novi album, pa je turneja sa Bowiem zna\u010dila da nikako ne\u0107e mo\u0107i da ga promovi\u0161e. Mudri Mr. Jones mu je bacio mamac: ponudio mu je neke svoje pesme i prijavio se za pevanje na njegovom albumu.<\/p>\n
Kako se ovakva ponuda ne odbija, po\u010dela je razmena kaseta. Belew nije bio odu\u0161evljen onim \u0161to je dobio, pa je za pesmu “Pretty Pink Rose<\/em>” morala da padne dekonstrukcija i ponovno sastavljanje. To je na kraju dalo sasvim dobar rezultat. Kada neko zna kako, onda i od prose\u010dne pesme mo\u017ee da napravi ne\u0161to sasvim novo.<\/p>\nMe\u0111u zalu\u0111enicima kola nekoliko verzija ove pesme sa razli\u010ditim stihovima. Vidi se da se mnogo toga “prepravljalo u hodu” i nije ba\u0161 najjasnije o \u010demu se u njoj govori. Sam Bowie ka\u017ee da je ideju za nju dobio posle pada Berlinskog zida \u2013 u tom trenutku se \u010dinilo da su svetski doga\u0111aji mogli da se resetuju i da je dobijena \u0161ansa da se krene nekim novim putem.<\/p>\n
Na \u017ealost, svedoci smo da ga je vreme demantovalo.
\n