Jedne julske ve\u010deri 2013, tokom posete prijateljima, Robert Fripp<\/a> se zapitao: “Ako bi King Crimson<\/a> trebalo da nastupi sutra, kako bi to izgledalo?”. U glavi mu se stvorila vizija sedmoglavog \u010dudovi\u0161ta na sceni i tog \u010dasa je znao da pri\u010du o grupi koja je proizvod njegovog vi\u0161edecenijskog rada ne mo\u017ee ostaviti onako kako ju je prekinuo nekoliko godina ranije: u nezadovoljstvu i frustraciji.<\/p>\n Tog \u010dasa se za\u010delo ne\u0161to \u0161to je, sasvim slu\u010dajno ili mo\u017eda ne, ta\u010dno \u010detiri godine kasnije dovelo do ro\u0111enja na sceni u Siudad Meksiku ne\u010dega \u0161to je Fripp nazvao, doslovno, The Eight-Headed Beast of Crim<\/em>, a zape\u010da\u0107eno je zdravicom u slavu Formacije 9.1, koju je poslednje ve\u010deri u nizu od pet, neverovatna publika uspe\u0161no porodila.<\/p>\n