Carlos Santana<\/a> je \u010dudna vo\u0107ka: njegovi meditativni uzleti su glavno pogonsko gorivo njegove muzike. A kako posti\u017ee te visine, ve\u0107 je drugo pitanje. Na po\u010detku be\u0161e mrak… Ne, to je iz neke druge pesmice: na po\u010detku be\u0161e meskalin<\/a> sa pogre\u0161nim tempiranjem, ali sa dobrim ishodom<\/a>, pa je mati\u010dna grupa<\/a> mladog gitariste dobila vetar u le\u0111a da od lokalne zvezde postane svetska megazvezda.<\/p>\n Ono \u0161to smo \u010duli na prva \u010detiri albuma grupe Santana<\/a>\u00a0spada u ne\u0161to od najbolje latino-orijentisane muzike koju je ameri\u010dka scena ikad proizvela. Onda je Carlos mal\u010dice upao u manir, pa iako je bilo odli\u010dnih ideja u drugoj polovini sedamdesetih i tokom osamdesetih, nisu svi albumi bili vredni ozbiljnog razgovora. Devedesete ga nisu htele, pa se \u010dovek najzad setio da napravi du\u017eu pauzu. Ono \u0161to je pripremio potkraj veka predstavlja komercijalni vrhunac<\/a> njegove karijere.<\/p>\n