Za danas sam pripremio mali prolog kao obja\u0161njenje onoga \u0161to sledi.<\/p>\n

<\/a><\/p>\n

Jednom prilikom, sad ve\u0107 poodavno, u nekom dru\u0161tvu se uz \u010da\u0161u vina povela pri\u010da o ne\u010demu \u0161to je jedan sagovornik imenovao kao “digitalno se\u0107anje”. Sad, mislio je \u010dovek na sve \u0161to nam pobu\u0111uje do\u017eivljaje i utiske iz neke proizvoljno nazna\u010dene pro\u0161losti: dokumenti na disku ra\u010dunara i u arhivama, e-po\u0161ta, digitalne fotografije, istorija objava na dru\u0161tvenim mre\u017eama… U jednom \u010dasu, izrazio je sumnju da “digitalno se\u0107anje” ima funkcionalnu vrednost kakvu imaju, recimo, pisani dnevnici, papirni foto-albumi, razne stvar\u010dice pokupljene ili dobijene ko zna gde i kako. Datoteke na diskovima, CD-ovima i DVD-ovima, u poslednje vreme i u oblaku, re\u010de on, vrlo brzo dospevaju u stanje svojevrsnog digitalnog taloga, sadr\u017eaja koje vlasnik ne eksploati\u0161e nakon vremena neposredne upotrebe, vremenom prestaje da pretra\u017euje i napokon se izgubi svaka veza izme\u0111u sadr\u017eaja i osobe kojoj bi taj sadr\u017eaj trebalo da predstavlja nekakav artefakt se\u0107anja.<\/p>\n

Ali, da li je ba\u0161 tako? Mo\u017ee li se ta teza generalizovati?<\/p>\n

<\/p>\n

Dugo sam razmi\u0161ljao o tom razgovoru. Poku\u0161avao sam da sagledam klju\u010dnu tezu iz perspektive li\u010dnog iskustva. Do danas je moja sopstvena digitalna foto-arhiva, da sad ne pominjem ostale sadr\u017eaje, prema\u0161ila volumen od 100.000 fotografija, od \u010dega vi\u0161e od polovine predstavlja tzv. “ozbiljan sadr\u017eaj”, onaj kojeg nikako ne bih hteo da se odreknem ili da ga, daleko bilo, izgubim. Ajde-de, postoje rezervne kopije kojekuda po raznim mestima, to je solidno obezbe\u0111eno. Nego \u2013 ono drugo: da li se ta arhiva pretvorila, kako re\u010de onaj, u talog? Do tog \u010dasa, imao sam dvojak pogled na tu arhivu: onaj stariji deo, koji sam organizovao lo\u0161e, malo je te\u017ee pristupa\u010dan; ali, odlazio sam i u te hrpe i relativno brzo pronalazio ono \u0161to sam tra\u017eio. Onaj noviji deo, od prole\u0107a 2012. godine, kad sam kupio svoj prvi DSLR aparat, sre\u0111en je daleko solidnije i tu se snalazim gotovo trenutno. Taj sadr\u017eaj koristim neuporedivo aktivnije i u raznim kontekstima, \u0161to \u010dak ide dotle da ponekad skoknem u fototeku da bih se brzim uvidom u naziv fascikle nekog foto-albuma prisetio kada mi se ta\u010dno desilo to i to…<\/p>\n

<\/a><\/p>\n

A onda mi je pala na pamet ideja da isprovociram tezu o digitalnom talogu, u koju nisam bio ube\u0111en, i isprobam je na \u017eivom eksperimentu koji \u0107u sprovesti bez nekog naro\u010ditog truda, ali sa zaklju\u010dkom koji bi bio verodostojan. Odlu\u010dio sam da napravim virtuelnu izlo\u017ebu scena i prate\u0107ih pri\u010dica koje sam sakupio tabanaju\u0107i kojekuda po svetu sa fotoaparatom u ruci. Istina, ja ni izbliza nisam putovao koliko bih voleo (a tek kako mi je sad, u eri kovida… eh), ali sam dao sve od sebe na svakom putovanju koje sam pohodio da \u0161to bolje zabele\u017eim sve \u0161to vidim i do\u017eivljavam. Posle svega, imam poveliku koli\u010dinu foto-bele\u0161ki za koje mislim da bi mogle biti zanimljive i drugima. \u0160to se samog sprovo\u0111enja eksperimenta ti\u010de, zamislio sam ga jednostavno: kad god se prisetim nekog doga\u0111aja sa bilo kog putovanja, treba da (brzo!) iskopam fotku iz arhive, a potom je postavim u stalno rastu\u0107i album na fejZbuku, uz prate\u0107u pri\u010dicu du\u017eine jednog ili dva pasusa, \u0161to je nekakav domet pa\u017enje prose\u010dnog konzumenta sadr\u017eaja na tom mestu. Za eksperiment je bilo va\u017eno i to da mogu da ga sprovodim brzo, bez ikakvog optere\u0107ivanja, sa tek nekoliko minuta provedenih u nala\u017eenju scene, pripremi, pisanju i objavljivanju priloga; nije smelo da prema\u0161i vreme redovne pauze u poslu. Nisam zadao nikakve rokove niti unapred odre\u0111ivao obim: pustio sam da se odvija spontano, a da vremenom do\u0111em do kona\u010dnog odgovora na pitanje: da li digitalno se\u0107anje funkcioni\u0161e?<\/p>\n

I tako je po\u010dela ta moja mala parada na fejZbuku, gde se i danas nalazi i povremeno raste album fotografija “Bele\u0161ke od pre<\/a>“. U \u010dasu ovog pisanja, album sadr\u017ei 122 fotografije pra\u0107ene pri\u010dicama. Imam ve\u0107 i nekakve bele\u0161ke za slede\u0107e priloge, oko 35-40 ideja koje u ovom \u010dasu stoje zabele\u017eene u pripremnom folderu tog projekta bez roka, kraja i konca. U sve i jednom slu\u010daju, fotografiju kojom \u0107u ilustrovati neko prise\u0107anje sam uspevao da prona\u0111em za minut-dva, pa i znatno br\u017ee. Nije se desilo nijednom da je digitalno se\u0107anje omanulo.<\/p>\n

<\/a><\/p>\n

A \u0161ta sam nau\u010dio o eksploataciji svog digitalnog se\u0107anja tokom tog laganog projekta, koji ina\u010de traje od leta 2017? Zapravo, ve\u0107 sam znao kako \u0107e biti, ali tokom tog lova po se\u0107anju prvi put sam artikulisao svoj stav: digitalno se\u0107anje funkcioni\u0161e ukoliko imate kontrolu nad njim. Recimo, ako koristite fejZbuk, znate za onu funkciju “Memories<\/em>“, gde vas sistem podse\u0107a na priloge koje ste postavili ili u njima bili prozvani na isti datum prethodnih godina. Ako ste na bilo koji suvisli na\u010din organizovali sadr\u017eaj na disku ili umete da koristite neki sistem za indeksiranje lokalnog sadr\u017eaja, mo\u017eete tako i sami.<\/p>\n

Iskren da budem, u mom slu\u010daju postoji mnogo ozbiljniji problem sa papirnim fotografijama, koje nisu sre\u0111ene kako treba. Pribavio sam spravu za digitalizaciju negativa, ali… Do sada je nisam iskoristio, jer ne znam gde su mi svi negativi, muko moja.<\/p>\n

No, otkud sad da sam re\u0161io da sve to premestim ovde?<\/p>\n

Nedavno sam odlu\u010dio da udahnem novi \u017eivot projektu prekopavanja po digitalnom se\u0107anju. Na\u010delna ideja je da prevazi\u0111em temu putovanja i da se pozabavim pri\u010dama, nekim de\u0161avanjima kojih se rado setim, pa makar i da su se desila u mom dvori\u0161tu. Tako nastaje nova serija priloga u kategoriji koju sam upravo formirao: “Digitalno se\u0107anje<\/a>“. Tamo \u0107e se ubudu\u0107e nalaziti svi sadr\u017eaji ovog projekta.<\/p>\n

Odlu\u010dio sam da recikliram sadr\u017eaj sa fejZbuka, koriste\u0107i to \u0161to na blogu mogu da se malo vi\u0161e raspi\u0161em i, mo\u017eda, dodam poneku fotku pride, kako bi pri\u010da dobila puniju dimenziju. Glavna fotka \u0107e ostati na raspolaganju “iznad crte”, a cela pri\u010da \u0107e i\u0107i u punom prilogu. Klikom na sliku, ba\u0161 kao i u slu\u010daju svih kola\u017ea ovom prilogu, vide\u0107ete ve\u0107u sliku. Koliko \u010desto \u0107u objavljivati priloge, ovog \u010dasa ne mogu da predvidim.<\/p>\n

I to je to: sve rasprave prepu\u0161tam slobodnom tuma\u010denju, a vi ste svakako dobrodo\u0161li da se priklju\u010dite temi kroz komentare i utiske.<\/p>\n

<\/a>
\n