Danas zaključujem blago odocnelu foto-priču sa Dana ludaje u Kikindi, zabeleženu 8. oktobra 2016.
Month: October 2016
Vreme. Nužni dokaz savršenstva.
Savršenstvo se teško dostiže, gotovo je nemoguće opisati ga u malo reči, a potpuno je neshvatljivo kao sadržaj na koji bi možda trebalo replicirati. Zato je beskonačno lako prepoznati ga, jer šta god da pomislite, kažete ili preduzmete, nećete moći da negirate činjenicu: samo po sebi, savršenstvo nikada nije komplikovano. Komplikovani su oni koji pokušavaju da objasne savršenstvo. Pritom savršenstu objašnjenje, zapravo, nije potrebno.
Poslušajte i čućete o čemu ja to tupim.
Dani ludaje 2016 (5): Vašarski aspekt
Više no što mogu
Just because you won’t unlock your door
That don’t mean you don’t love me anymore
No matter what you do
Because you know it’s more than I can do
Ako ste već pustili spot, čujete kako se Steve Earle pravda i moljaka neku ženu tokom cele pesme, ali ga ona nešto ne ferma mnogo.
Dani ludaje 2016 (4): Čovek, a lutka! Pa di to ima!
Majci je potrebno nešto da se smiri
Sudeći prema biografiji Billa Wymana, The Rolling Stones su 1966. godine planirali mnogo važnih stvari da urade. Još uvek su bili euforični posle uspeha koji ih je lansirao u muzičku stratorferu, pa su dobili ponudu da se okušaju u nešto ozbiljnijim sadržajima.
A to je značilo pisanje filmske muzike.
Nastavite sa čitanjem… “Majci je potrebno nešto da se smiri”
Dani ludaje 2016 (3): Male ludaje. I one srednje.
Tvoja različita izdanja
Naša percepcija muzičara/grupa je najčešće pogrešna. Uhvatimo se za njih obično onda kada postignu neki uspeh i ne razmatramo šta se sve dešavalo sa njima dok su se borili za opstanak. Ništa neobično, kako ne raspolažemo relevantnim činjenicama o njihovim ranom delovanju, rupe u njihovim životnim pričama obilno nadoknađujemo korišćenjem sopstvene mašte, uzgred donoseći i potpuno pogrešne zaključke.
Tek kada pročitamo gomilu tekstova i poneku autobiografiju, shvatimo koliko često nam je perspektiva o nekome iskrivljena.
Sledi manje poznata, a zanimljiva priča…
Dani ludaje 2016 (2): Velike ludaje
Odustala je od mene
Šta je mogao sitni gangster, nego da ljubav prema sinu jedincu iskazuje u okviru okruženja u kojem se kretao? I šta je mogao zbunjeni dečko nemirnog duha kome je rođeni otac za 14. rođendan poklonio noć sa prostitutkom?
Jedna od definicija objašnjava inteligenciju kao sposobnost prilagođavanja svakoj situaciji. Od rešavanja sitnih logičkih problema do suočavanja sa ozbiljnim životnim situacijama, inteligencija čini resurs koji spasava stvar.
Međutim, nisam baš sasvim siguran da je ta definicija dobra kada je reč o genijalnim ljudima. Geniji su društveno neprilagodljivi, kapriciozni, u večitoj su frustraciji jer ljudi nisu u stanju da ih prihvate zato što ih ne razumeju. Ako se ne nađe neko ko će bezrezervno verovati u dar genija, od tog dara neće biti ništa.
I upravo je to najkraća moguća priča o početku karijere jednog od najčudnijih i najgenijalnijih likova koje je američka rock scena iznedrila. Govorim o čudesnom i prerano otišlom Warrenu Zevonu, čoveku kome je sopstvena genijalnost predstavljala neverovatno težak teret.
Hajde da se prisetimo kako je počela ta neverovatna karijera.