Iznenađenja se pojavljuju kada ih najmanje očekujemo. Čini mi se da je tako, jer, kada sam ugledao među svežim novitetima ime albuma Bonnie Dobson & The Hanging Stars – Dreams (2025), bilo mi je potrebno da prizovem u pamet ko to beše Bonnie Dobson i da li, uopšte, treba da bacim uvce na ovaj album. Srećom, postoji tražilica i nisam morao da se nešto upinjem, pa sam ubrzo osvežio pamćenje. Dovoljno da pustim novu muziku.
I nisam se pokajao.
E, sada, ne bih da budem mnogo pametan i da kažem da sam se naslušao muzike koju je Bonnie snimila još na samom početku, tokom šezdesetih. Nisam, jer ni ona sama nije postigla skoro nikakav uspeh tokom svoje muzičke karijere, a i rano se penzionisala, već početkom sedamdesetih. No, napisala je jednu antologijsku pesmu, pa ćemo malo da premotamo film unazad.
Na samom početku šezdesetih Dobsonova je bila jedna od mnogobrojnih devojaka koja je nastupala po barovima Grinič Vilidža sa akustičnom gitarom u rukama. To je već dobro poznata priča na stranicama Suštine pasijansa, pa da ne razglabam dalje… Njena pesma „Morning Dew“ je privukla pažnju nekih značajnih aktera iz toga vremena, pre svega Boba Dylana i Phila Ochsa. Prvu obradu ove pesme snimio je veliki Fred Neil i malo joj promenio tekst (koji, inače, govori o posledicama nuklearnog rata – ne zaboravite da je to bilo doba Hladnog rata i da je ta tema bila vrlo popularna među tadašnjim folkerima), pa nešto kasnije Tim Rose…
No, ludilo je već krenulo…
Grateful Dead su je redovno svirali na koncertima, Jeff Beck ju je uvrstio na antologijski album Truth (1968)… Dovoljna preporuka, zar ne?
Do sada je snimljeno oko stotinak verzija ove pesme, a društvo koje je se latilo je vrlo šaroliko i, uglavnom, dobro nam je poznato.
Ako realno pogledamo, Dobsonova je najveći deo svoga života provela kao činovnica na nekom britanskom univerzitetu. I to je, barem za mene, najveće iznenađenje kada je reč o objavljivanju novog albuma sa grupom mladih muzičara o kojima ništa ne znam, sem da su im novinari prilepili etiketu da sviraju Cosmic Americanu. Album zvuči dobro i opuštajuće, a kada sam došao do treće pesme, vratio sam se na nju nekoliko puta. I nekako je odmah upamtio. Tekst pesme je lako razumljiv i sa elementarnim znanjem engleskog jezika, pa nema potrebe da vam ga prepričavam i tumačim.
Dobsonova danas ima 85 godina i pravo je čudo što još uvek stoji na nogama… Čak su zakazani i neki nastupi za jesen. Ali…
Uprkos odmaklim godinama, njen glas nije izgubio ništa od svoje lepote. Njeno fraziranje u pevanju je i dalje originalno i uzbudljivo. Prateći bend u ovoj pesmi vuče na Calexico, a to je dovoljan razlog za dodatni užitak. Tako da je njihov zajednički album vredan slušanja.
Što se mene tiče, ide odmah u kućnu arhivu. A vi kako hoćete.