Month: June 2017

Savršena haljina

Kao što sam već ranije pominjao, Maria McKee je bila predodređena da bude zvezda. A nešto je, ipak, krenulo naopako. Dva albuma sa grupom Lone Justice danas se mogu smatrati klasicima, dobili su odlične kritike, ali su komercijalno neslavno propali. Sa 19 godina napisala je pesmu “A Good Heart” koja je u izvođenju Feargala Sharkeyja uspela da se popne do prvog mesta britanske liste.

Ni to joj nije pomoglo da postane popularna.

Krenuvši u solističke vode, izgledalo je da će se napokon pomeriti sa mrtve tačke. Iza sebe je imala moćnu diskografsku kuću Geffen, kreativne sposobnosti joj niko nije dovodio u pitanje, a ako ste prethodno imali priliku da je čujete, njen moćan glas vas je momentalno ostavljao bez daha.

Maria McKee (1989) i You Gotta Sin to Get Saved (1993) su bili albumi koji jasno pokazuju kako ona sazreva u svakom smislu. No, komercijalni uspeh ju je stalno zaobilazio, a diskografska kuća je počela da gubi živce. Dali su joj još jednu šansu.

Life Is SweetLife Is Sweet (1996) je bio radikalan zaokret koji niko nije očekivao. To je album teškog zvuka, distorzičnih gitara i kriptičnih tekstova koji mora da se konzumira u manjim dozama i da se polako otkriva. Iz njega je pokuljala bujica emocija koju je teško zaustaviti – tuga, bes i rezignacija su se međusobno preplitali na do tada neviđen način.

“This Perfect Dress” je muzički brilijantna pesma puna melodramatičnosti i tenzije koja se prenosi na slušaoca. Možda se varam, ali mi se čini da je ovo pesma o ženi koja šije haljinu od kože svoga mrtvog ljubavnika. A to je već poprilično neuobičajena tema, zamumuljena i kriptična kao i sve ostalo na albumu…

You send me color
Pulled through the needle of you
Torn up I’m wearing it
What I wouldn’t give

To change the weather around you
I’m never cold
I’ll never cold

Lost as we spin
I’ll sew you in
This perfect dress
Skin of our skin

Woven our hands
Silk is our breath
Wear it for you
This perfect dress

This perfect room
This little death
Birth without womb
What I wouldn’t give

To tear riddle from riddle for you
But all I know
It’s all I know

Lost as we spin
I’ll sew you in
This perfect dress
Skin of our skin

Woven our hands
Silk is our breath
Wear it for you
This perfect dress

Lost as we spin
I’ll sew you in
This perfect dress
Skin of our skin

Woven our hands
Silk is our breath
Wear it for you
This perfect dress

Posle ovog radikalnog poteza, Maria je ekspresno popila pedalu od Geffena i zapečatila solo karijeru. Nastavila je i dalje da izdaje za nezavisne kuće, ali se malo ko trznuo na te, inače odlične, albume. Možda ključ za razumevanje leži u njenim stihovima iz pesme “Life Is Sweet“:

This one is for the girl who says those voices in her head
Never leave her alone
Don’t listen to your teacher, you’re not crazy
Just smarter than the rest of them
Paint a picture, write a song
Tell your story, bang a gong

Uradila je šta je htela i baš je briga za bilo čije mišljenje. Sarcastic smile

Једна од пре: поглед удесно

И, миц по миц, дођох до фотке од које је почела ова серија. Сусетка претходне, снимљена истом приликом, а сетио сам се ње кад ми је рндалица нанела онај љубичанствени пејзаж са јужне стране. Учинило ми се познатим, па сам се сетио да сам се већ бавио тако нечим. Нашао, па зашао и… кренуо да пишем с другог краја (овог).

Дакле исто то јануарско вече, снимљено са исте терасе, само поглед ка Бежанијској Коси.

e70_03099~20170129_16_59_26(велика)

У ствари, имам у тој серији још неколико које би биле за објављивање (фалите ме, уста моја, ил’ ћу вас подерати), али ова ми се чини да најбоље дочарава ту зимску танку идилу.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: поглед удесно”

Zauvek ću te voleti

Ima li ovde nekoga ko nije gledao film The Bodyguard? Devedesetih je bio obavezno štivo – muškarci su zevali u lepu Whitney Houston, a žene uzdisale za Kevinom Costnerom u najboljim godinama. O potrošenim maramicama i potocima suza da ne pričam… I sve to je začinjeno današnjom pesmom koja je u izvođenju Houstonove postala evergrin.

Ni tada ni danas, gotovo niko ne zna ko je njen autor.

Nastavite sa čitanjem… “Zauvek ću te voleti”

Vreme je

“Nikada se u životu nisam laktao”, izjavio je Keef Hartley u jednom od razgovora sa novinarima. Bio je bubnjar koji, za malo, da postane internacionalna zvezda. Oni malo stariji, poput mene, dobro se sećaju njegovih bizarnih fotografija iz sedamdesetih, obučenog u odeću američkih indijanaca – prva pomisao nam je bila da kod njega nisu sve koze bile na broju .

A on se samo dobro zezao…

Nastavite sa čitanjem… “Vreme je”

Carstvo

Pre desetak godina dobio sam na poklon disk Dar Williams. Više se ne sećam ko je od mojih inostranih prijatelja imao prste u tome, ali se dobro sećam sopstvene reakcije – My Better Self (2005) je bio album bez mane iako se na njegovom omotu Dar plazila svima nama jezikom ofarbanim u plavo.

Dovoljno da je svrstam u autorke koje ću uvek rado da poslušam.

Nastavite sa čitanjem… “Carstvo”

Jednom

Kada me ljudi priupitaju nešto u vezi sa muzikom Roberta Frippa i grupe King Crimson, ne znam šta bih im ukratko rekao. Mogu da elaboriram danima jer volim tu muziku, a svedoci ste da Grba i ja često potežemo njihove pesme na blogu. Grupa je prošla kroz različite faze i postave, u njoj su svirali sve odreda vrhunski muzičari koje bi svako poželeo uz sebe. Štaviše, Fripp praktikujue luksuz da može da odbije bilo koga ako mu se ne uklapa u trenutnu viziju.

Još uvek je sveža javna kuknjava Adriana Belewa što ga nije uključio u poslednju postavu. Tata je samo rekao: “ne-mo-že”.

Nastavite sa čitanjem… “Jednom”

Једна од пре: сусрет светиљки

Ћерка по правилу налази некакве станове око петог-шестог спрата. И кад је био други-трећи, било је на некој од београдских падина па је прозор опет гледао са висине петог. Што сам, наравно, користио.

Ово је отприлике најближе ноћној снежној идили што може да се ухвати са те висине. Да бих постигао оно што сам стварно хтео, морао бих да купим дрон и однесем га у Русију. Оно што сам тамо видео из авиона одмах након полетања, ех…


(велика)

Но, док се не сложе коцкице за тако нешто, нек послужи и ово танко штамарење. Да се мало освежимо по овој жези.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: сусрет светиљки”

Stiskavac (ILI: Kako sam se ogrešio o remek-delo)

Ne volim MTV. Uopšte, ne volim gledanje muzike. Sad, prilično je blesavo to reći usred rubrike koja logistički počiva na video-spotovima na Cevki, ali nemojte me pogrešno razumeti. Nemam ništa protiv mehanizma video-promocije muzike, neka svako bira svoje uživanje, a tu i tamo volim da pogledam video zapis ponekog dobrog koncerta, kad ih već ne pohađam u meri u kojoj bih to želeo.

Nešto drugo je posredi. Nego, hajde da prvo zabiberimo.

E, tako.

A sad se vi pitate šta se to ovde zbiva, zašto pominjem MTV i Roberta Planta, kakve veze ova besprekorna pesma ima sa mojom tezom i kuda vas ja to svojom pričom uopšte vodim. Koliko god čudno bilo u ovom času, ne bi ove priče bilo da nisam prepoznao sve sastojke za ovu klin-čorbu.

Nastavite sa čitanjem… “Stiskavac (ILI: Kako sam se ogrešio o remek-delo)”

Izgubljen u supermarketu

Pre četvrt veka, “trbuhom za kruhom”, moj prijatelj se odselio u jednu od najbogatijih zemalja. Uskoro su počela da mi stižu “kilometarska” pisma u kojima mi je, do tančina, pripovedao o svom novom životu. U jednome od njih, na nekoliko stranica mi je opisivao svoj prvi susret sa šoping molovima, a kao čovek od pera, sa velikim darom za zapažanje detalja, učinio je da to štivo ne bude nimalo dosadno. Zaključio je, otprilike, ovako: “U molovima je sve napravljeno tako da iz njih ne izlaziš nekoliko sati i da ti se uzmu pare. Kada se umoriš od obilaženja radnji, sedneš u kafeteriju da se osvežiš i prikupiš snagu, gledajući ljude sa rukama punim kesa. I nastaviš dalje jer — kupuješ očima. I ono što ti ne treba. ”

U tom trenutku nisam ni slutio da će jedan od šoping molova izrasti u mom neposrednom komšiluku.

Nastavite sa čitanjem… “Izgubljen u supermarketu”