Month: July 2017

Evo me, nemoj da oklevaš

Nesporno je da su šezdesete bile zlatne godine soula. Diskografske kuće Motown i Stax su svakodnevno izbacivale nove singlice, a veliki broj njihovih izvođača je tražio mesto pod suncem. Neki od njih su postali globalno poznati, a kako se bližio kraj decenije, tadašnji podžanr funk je dobijao sve značajnije mesto u medijima i na radio stanicama. Obe kompanije su se početkom sedamdesetih suočile sa promenama trenda i potencijalnim gubitkom identiteta, pa su prionule na posao kako bi se adaptirale na novo vreme.

Štafetu su preuzeli Marvin Gaye i Al Green, izvesno poslednji veliki soul izvođači.

Nastavite sa čitanjem… “Evo me, nemoj da oklevaš”

Trinajz’ dana

Thirteen days on a gig in the south
We’ve got enough dope to keep us all around

Nisam mogao da odolim: kada je Peacock juče pomenuo težak život tamburaški na prašnjavom drumu, nisam moga oda se ne setim čoveka koji je na poziv Erica Claptona da pođe sa njim na svetsku ili barem američku turneju odgovorio sa “Ama, jesi l’ ti pošašavio? Pa ja ni samom sebi na turneje ne idem!”. A onda sam se setio teksta jedne njegove pesme, pa sam se totalno zbunio…

A na kraju nisam mogao da se ne nasmejem: J.J. Cale je bio čovek koji ne samo da je ostvario neverovatan uticaj na popularnu muziku sedamdesetih, nego je pride obožavao da totalno zbunjuje sve oko sebe flagrantno negativnim publicitetom koji je oko sebe izgradio.

Nastavite sa čitanjem… “Trinajz’ dana”

Dejvi je ponovo na turneji

Iako mediji uglavnom pišu o lepšoj strani posla, često sam na ovim stranicama pisao o tome da muzičarski hleb nije ni malo lak. O ovoj drugoj strani njihovog života uglavnom saznajemo iz knjiga koje se izdaju pred kraj i u trenutku kada se sva buka oko uspeha i slave završila. Ostala su samo sećanja, koja mogu da budu i varljiva, i nedoumica oko toga kako smo svi mi u svojim glavama godinama ili decenijama stvarali sasvim pogrešnu sliku o nečijem životu i radu.

Uzgred, svedočenja iz prve ruke mogu da postave stvari na svoje mesto i demantuju bezbroj pogrešnih informacija koje se, u najboljem maniru loših prepisivača, razmnožavaju putem interneta.

 

Nastavite sa čitanjem… “Dejvi je ponovo na turneji”

Nestabilno mesto

Moj prijatelj Barni je bio okoreli džezer. Nismo delili muzičke afinitete, ali je živeo tačno na pola puta između mog doma i fakulteta, pa je povremeno svraćanje kod njega na čašicu razgovora i kaficu predstavljalo relaksaciju posle predavanja. Normalno, dok sam ja čitao novine koje su pisale o roku, on se striktno držao Downbeata. Tako je, verovatno, i naleteo na Phoebe Snow.

Pet zvezdica u recenziji njenog debitantskog albuma za njega su bila garancija kvaliteta, pa se nije mnogo premišljao da ga nabavi.

Nastavite sa čitanjem… “Nestabilno mesto”

Niko te ne poznaje kad si s#eban

Pre i posle je u redu.

Proveo sam danas 45 sekundi napolju i utvrdio da je odstojanje od Zemlje do Sunca prepolovljeno. Ono malo mozga što mi je preteklo sad je skuvano i više nisam sposoban za ozbiljne akcije. Stoga mi se ne mili da proveravam niz listu od preko 1800 numera koje smo slušali u ovoj rubrici, pa ću računati da je i vama žega pomutila pamet i podmetnuti vam tvrdnju da je ovo najstariji snimak u toj kolekciji.

Najstariji, a o čemu – o samoći sjebanih ljudi. Onih koji su imali velike pare, pa kad su ih sćerdali po metodi easy-come-easy-go, utvrdili da sva ona bratija nije volela njih, već njihove pare.

Nastavite sa čitanjem… “Niko te ne poznaje kad si s#eban”

Predugo sam te voleo

Uprkos svom kratkom životnom putu, Otis Redding je bio i ostao jedan od najvećih pevača i autora soul muzike. Njegovi veliki uspesi tokom šezdesetih nisu bili ni malo slučajni, jer njegove pesme i danas žive. Postale su klasici mada većina slušalaca i ne zna da ih je on napisao. Da pomenem samo najpoznatije — “These Arms of Mine“, “(Sittin’ On) The Dock of the Bay“, “Try a Little Tenderness“, “Respect“…

Mnogim značajnim muzičarima bio i ostao trajna inpiracija, bez obzira na boju kože.

Nastavite sa čitanjem… “Predugo sam te voleo”

Spasavaj se dok možeš

California Sound je izraz koji se često koristi da bi se opisala popularna muzika tokom šezdesetih koja je bila ukorenjena u mitu o veseleom i bezbižnom životu američke mladeži – znate ono, surfovanje po talasima, žurke na plaži, polugole cice sa kojima se zabavljate, vožnja bez cilja u kabrioletima… Brian Wilson i The Beach Boys su napravili čitavu muzičku filozofiju od toga, snimili neverovatne pesme i albume početkom šezdesetih, a na njih se nastavila čitava plejada muzičara koja će, nešto kasnije, krenuti u mnogim pravcima.

Grupa Longbranch Pennywhistle je 1969. godine ponudila muzičkom svetu nešto novo, ulazak prezrenih country elemenata u rock & roll okruženje.

Nastavite sa čitanjem… “Spasavaj se dok možeš”

Rebecca

Pita me Devlin, onomad, šta znam o australijskim gitaristima. Počešem se po glavi, motam po bazi znanja i utvrdim da ni jednog imena ne mogu da se setim. Nije lepo lagati prijatelja, odgovorim mu da ne znam ni jednoga, a on meni da će da mi pošalje album koji daje dobar uvid u ovu kategoriju muzičara.

Za nekoliko dana stigao mi je Australian Guitar Album…

Nastavite sa čitanjem… “Rebecca”

Najtužniji bluz

Mada su u suštini glupe, često se vode polemike oko toga ko je najbolji gitarista svih vremena. U takvim trenucima mudro ćutim – svako vreme ima svoje heroje, a o muzičkim ukusima ne vredi raspravljati. Ako je sve počelo sa onim čuvenim grafitom “Clapton is God“, koplja se dalje lome oko mesta Jimija Hendrixa, Jeffa Becka, Jimmyja Pagea, Duanea Allmana… I nemam nikakve dileme – svi oni su gitaroški bogovi koji su jako važni za razvoj muzike, svaki na svoj način.

Jedan od onih koji se obavezno pominju u pričama o najvećima je i Alvin Lee.

Nastavite sa čitanjem… “Najtužniji bluz”