Month: June 2018

Две од пре: насумица 1972

Шта ми је важније, да ми се цела серија зове баш баш исто, или да наслов буде тачан? Ипак ово друго, па нек се и затури, нисам формалиста.

А опет, зашто две? Зато што су снимљене истом техником, коју сам већ једном био приказао (фотка више не може да се види, појео је минус), значи комбинацијом жи(в)чаног окидача и клупског блица у кадру, уз довољно дугу експозицију. И статив, исто клупски, јер потрајаће још две године док дођем до свог блица и скоро тридесет до статива.


Не дам линак на велике, ово је технички лоше, јер сам ту тек учио зашто температура развијача треба да буде 18-20 степени. Ово је било штогод хладније, негатив је испао танак. А има и других мана.

Nastavite sa čitanjem… “Две од пре: насумица 1972”

Bombonica

U okviru nezvanične podrubrike “a zašto ja ovo nisam ranije čuo” u muzici za popodne Suštine pasijansa, danas stojim pred vama češkajući se iza uha i pitajući se kako je moguće da sam za ovo ime prvi put čuo tek pre nekoliko dana.

Zapravo, znam odgovor na to pitanje.

Nastavite sa čitanjem… “Bombonica”

Propast farmera

Midwest Farm Disaster (1972) je jedan od onih albuma do kojih se veoma teško dolazi. Na portalima koji se bave folk muzikom ljudi su o njemu pričali u superlativima, ali nikako nisam mogao da ga se dokopam. Dobro, nema veze, nije ni prvi ni poslednji put, mislio sam, a po glavi mi se neprestano vrzmao njegov omot.

Kostur, velika svinja na kojoj sedi Bob Martin – to nije nešto što se često viđa.

Strpljenje mi se, kao i obično, isplatilo, pa me je, početkom godine, Mario obradovao japanskim reizdanjem ovog albuma. Bacio sam se na slušanje.

Nastavite sa čitanjem… “Propast farmera”

Pretty Pink Rose

Kraj osamdesetih David Bowie je dočekao ovenčan zasluženom slavom. Za prethodne dve decenije je uspeo da se nametne muzičkom svetu kao jedan od najznačajnijih autora svih vremena koji je, neosporno, bio sposoban da se uklopi u bilo koji muzički trend. Ili da ga sam kreira. Pojava CD-a kako novog nosača zvuka je bila prilika da se sumira prethodni opus i krene dalje.

A to je već bio ozbiljan zahvat.

Nastavite sa čitanjem… “Pretty Pink Rose”

Pozdrav iz Pjongjanga

Snežana Radojičić, najpoznatiji srpski ciklonomad, osvedočeni je prijatelj Suštine pasijansa. Upravo danas mi je stigla razglednica iz Pjongjanga, a to sam čekao da bih vam pokazao i ono pravo:

pjongjang640

(klikni za veću sliku)

Da, dobro vidite. I nije ovo nikakva fotomontaža: Suština pasijansa se zatekla u Pjongjangu.

Nastavite sa čitanjem… “Pozdrav iz Pjongjanga”

In memoriam: Jon Hiseman (1944-2018)

Jon Hiseman, vođa i bubnjar grupa Colosseum, Tempest i Colosseum II, da ne pominjemo mnoge druge koji izazivaju blagu jezu i strahopoštovanje, čovek koji je pomerio obrasce progresivne muzike tako što je spojio nespojivo i premostio ono što su pre njega svi tvrdili da se ne može premostiti, otišao je pre vremena na Neko Bolje Mesto, u ranim jutarnjim časovima 12. juna 2018. godine. Devet dana je nedostajalo da navrši 74 godine života. Do časa kada ga je kratka i žestoka bolest doslovno izbacila sa scene, jer turneja se tek zaletela, živeo je za muziku koju voli.

Danas ćete pročitati nekoliko reči u slavu velemajstora. Te reči su napisane na dve tastature: jedne u Kragujevcu i jedne u Kikindi, a napisala su ih dvojica prijatelja čije poštovanje prema muzičkom opusu Jona Hisemana traje već dugo i nepokolebljivo je.

Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Jon Hiseman (1944-2018)”

Једна од пре: насумица, 1971

Вртећи свој екраноспаситељ, приметим да ми нема старих фотки. Оних баш старих. А, па да, кад сам га пребацивао да ради под линуксом, нисам прешао баш све директорије фолдере фасцикле. Ајде, укључим и те старе. И, наравно, запне око за понешто.

Оно до 1971 не бих рачунао у објављиво, ту сам тек учио да држим фоткалицу у руци, развијам негативе итд. Али од 1971. кад смо основали клуб, ту сам већ био искуснији аматер, то би могло.

Те натрчим на ово, мај месец. Не сећам се овог. Видим где је, не знам кад је. Нисам био начисто ни да ли је шкљоц уопште мој, док нисам видео наредна два снимка – са такмичења тадашњих КМТ (непостојећих клубова младих техничара, јер се нису такмичили клубови него школске секције – фото, електро, бродомоделари и други). Изгледа да су такмичење отворили у згради Комитета, одакле сам ово штрикнуо кроз ролетне (металне, тада још нису измислили довољно добру пластику за то); потоњи снимци су из Хале спортова.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: насумица, 1971”

Čikago

Pre skoro četiri godine sam na ovom istom mestu bio vrlo euforičan kada sam napisao:

Za ljubitelje vrhunske folk muzike, Josienne Clarke & Ben Walker nisu nepoznanica. Već nekoliko godina su u samom vrhu ostrvske ponude, ali su potpuno netipični spram ostatka scene. Oboje su školovani muzičari od kojih se očekivala neka sasvim druga karijera. No, našli su se i, rekao bih, idealno uklopili. Josienne piše prekrasne & intrigantne pesme, a Ben sve to pakuje u maštovite i minimalističke aranžmane.

Mišljenje nisam promenio, sudeći po tome da je ovaj par jedan od retkih koji se stalno mota po mom kućnom džuboksu.

Početkom godine su objavili novi album.

Nastavite sa čitanjem… “Čikago”

Мука с речима: обешењаци једни

Трчи трчи трчуљак, виси виси висуљак. Илити медаљон. Илити, енгрпски, пендант.
За овакво брљање у антрфилеу нећу добити отказ, можда само суспензију.

А шта му је та суспензија? Пише лепо на речнику – нешто што је остављено да виси.

Тако имамо и те суспензионе, тј висеће мостове. Река испод таквог моста уме и да побегне, ал’ то је друга прича

Nastavite sa čitanjem… “Мука с речима: обешењаци једни”