SteciÅ¡te onih koji umeju da Äitaju izmeÄ‘u redova
Da li biste imali Å¡ta protiv ako bismo malo provetrili ovaj blog, pa nastavili tamo gde smo stali?
Nema nikakve drame. Prosto, možda bi vredelo pozabaviti se.
Na primer, da malo ispitamo Å¡ta smo sve radili u poslednjih par godina, a da nismo o tome priÄali. Fotografija? Putovanje? Bože sakloni, možda je neko proÄitao neku knjigu, pa bi da kaže reÄ o tome?…
I tako to.
Ako kritiÄari proglase neki album loÅ¡im, to niÅ¡ta ne mora da znaÄi. Jedino pravo merilo je da li nam se dopadaju pesme koje se na albumu nalaze.
Sam kraj Å¡ezdesetih i poÄetak sedamdesetih je bio zlatno doba za “akustiÄareâ€. Po ugledu na vrlo popularne Crosby, Stills, Nash & Young, grupe su se pojavljivale kao peÄurke posle kiÅ¡e, a pesme su im se uglavnom zasnivale na introspektivnim tekstovima i viÅ¡eglasnom pevanju. MelodiÄnost i pamtljivot su se podrazumevale.
Ovaj talas nije mimoiÅ¡ao ni SFRJ. Kako se joÅ¡ uvek nije naÅ¡ao neki pametan izdavaÄ koji bi sistematiÄno prikupio snimke sa brojnih singlova objavljenih kod nas u to doba i spakovao ih u kompilaciju ne bi li se na pravi naÄin saÄuvali od zaborava, osuÄ‘eni smo da se oslonimo na entuzijaste koji su mnoge od pesama sa znanih i neznanih singlova stavili na Cevku. I za taj potez im hvala. Diskografski dometi inaÄe izrazito aktivne domaće scene tog vremena bili su bolno mrÅ¡avi: na primer, grupa Suncokret je imala samo jedan album. Koliko mi je u pameti, od domaćih akustiÄara jedino su Drago Mlinarec i grupa S vremena na vreme iza sebe ostavili jasan i prepoznatljiv diskografski trag koji je obimom odgovarao autorskom delu.
O svemu tome ćemo drugom prilikom, ako se uopšte bude desilo.
