Neću se smiriti dok ne promovišem BW fotku u nizu.
U toku šetnje koja je urodila jučerašnjom fotkom dana, palo mi je na pamet da često i prečesto razmišljam o tome kako propuštam da slikam detalje. No, kao da me neki đavo drži protiv takve inicijative. Juče sam uspeo da uhvatim dve takve scene; jedna je podbacila, a drugu prezentujem ovog puta.
Da me đavo odnese ako znam da li se ovi kandelaberi uključuju. No, bilo im je suđeno da ih prebacim u monohromatski oblik, što je bio deo eksperimenta koji sam juče sproveo i objavio na fejZbuku. [EDIT novembar 2012: fejZbuk više ne dozvoljava spoljne linkove bez naloga. Evo svih fotki preseljenih na Minus.] Benastu proporciju 5×4 za “jednu na dan” odredio sam u poslednji čas – tako mi naspelo, ne umem da objasnim zašto; valjda zato što kvadrat nije radio mada sam mislio da hoće, a skrupule me ipak sprečavaju da idem nekom proporcijom “iz ruke”.
Presuda: mišn akomplišd, mada je bilo dileme. 
Ako bih rekao da sam hteo ovakvu fotku, lagao bih. Da je moglo i trebalo da uložim više truda, moglo je i trebalo je. Ako ništa drugo, mogao sam da iskloniram iz scene taj kiosk za kokice. Nešto sam čak mislio da izabacim iz kadra dva desna, najmanja elementa, ali odlučio sam da ostanem u ograničenju dokumentarnog zahvata. I tako, ostade slika prilično natur, osim obrade višekanalne monohromatske konverzije. Nema veze: ostaje za nauk da treba paziti u svakoj prilici.
Idemo dalje.