Diptih, kao iskupljenje. Nisam odavno.
Proganjala me ona fotka od pre dva dana, jer nije uspela, i to za dlaku. A bilo je zbog te fotografije i čestitih primedbi u kamernoj atmosferi e-pošte. Šta da radim, našao sam temu za iskupljenje:
Ta dva aviona u mimoilasku sam hvatao kroz nekoliko ekspozicija, prateći napredovanje. Nego, nisam se baš zadržao na potpuno istom mestu, jer pomenuh već kako sam upao do gležnjeva u blato; e, pa to je bilo baš kad sam slikao ovo.
Da bi diptih dobro funkcionisao, potrebno je da bude zadovoljeno više elemenata nego što je to ovde slučaj; recimo, nedostaje neki oblik harmoničnog prelaza (ili, ako ne ide, tada je dobar i razmak). Obrade sam prilično potrefio, što nije bilo lako, jer ovde postoji postupak koji se sprovodi kroz tri programa. No, rezultatom sam zadovoljan.
Presuda: mišn akomplišd. 
Da biste sve videli kako valja, potrebno je da ispratite veću fotku: tu do izražaja dolazi tekstura oblaka i odnos linija koje ostavljaju avioni (što nas usput truju, što rekoše teoretičari zavere koji nisu dobacili do petog osnovne). Uzgred, ovaj diptih je beleška da se malo pozabavim temom, jer je zanimljiva i vredna istraživanja.
Pozabaviću se.
P.S. Prilog kasni. Hvala provajderu na tome.