Opet sam malo slikao. A zamalo i crtao…
I Å¡to ono reÄe Tibi “neću da Äistim sneg, ostaviću ga da se istopi na leto” – nije bilo sve po planu u danu za nama. Dremež me je držao cele božje veÄeri, posle dana provedenog u radu. A kad sam shvatio da mi je dežurna ideja omaÅ¡ila, uhvatila me je panika. I sve bi to trajalo neko duže vreme da se nije desilo da me prijatelj zamoli da napravim eksperiment sa svojom opremom (on ima isti aparat i glavno staklo). Igrajući se tako za raÄun tog kratkog eksperimenta, doÄ‘em do scene koja se lagano razvila iz onog Å¡to sam video pred sobom.
Sabrala se neka svetla, prelomile se neke senke, upala mi zarezana olovka u kadar, DraguljÄe je bilo na aparatu, a aparat na stativu… I tako, sve se zateklo kao da sam prizivao. Možda i jesam, podsvesno. No, ideja se brzo rodila i u pet-Å¡est ekspozicija sam doÅ¡ao do onog Å¡to sam zamislio.
Presuda: mišn akompišd. 
 
U tim svojim eksperimenta “slikanja”, zapazio sam da se postiže jako dobar efekat ako je amo jedan detalj u punom fokusu. Već neko vreme se igram sa tim, a igraću se joÅ¡te. Postoji i jedna oÅ¡trija fotka od ove, ali ovde imam neke Äudne senke koje nemam pojma kako su se zadesile… Izgleda da tu postoji potreba i za zrncetom sreće… To je varijabla koju volim da iskuÅ¡avam; ne uspe uvek kao sad.
Idemo dalje. Još malo.