I tako, kiÅ¡a… Raspoloženje kao u sceni ulice u “Blade Runneru”…
Koliko puta sam zadremao u toku dana, ne bih znao precizno da kažem – zabrojao sam se. Od takvog raspoloženje nema vajde… Slikao sam menažeriju na stolu, Äisto da ostane beleÅ¡ka, bez pretenciozne namere.
Ideja o izolovanju boje mi je doÅ¡la dok sam nameÅ¡tao scenu u mraÄnoj prostoriji: mesingani zec je ostao sjajan zahvaljujući osvetljenju meni iza leÄ‘a. A kad me uhvati benasta ideja, ne puÅ¡ta… Već znam ko će odmah reći “a kako to da te nikad ne uhvati neka dobra ideja”…
A Å¡ta ja tu mogu.
Presuda: mišn not akomplišd, ali zamalo. 
 
Ama, to Å¡to sam dobio sasvim mi je po volji, nego uhvatih sebe da pravim korake u zoni l’art pour l’art, a to nema smisla. Valjaće mi neki novi poticaji… A pre toga, izgleda da mi je vreme da se malo odmorim od teme.
Tako će i biti.