ma baš sam poludeo danas. krenuo zorom u neku nabavku, sve nešto sitno, ali moram na par mesta. otoplilo opet, nije za jaknu te sam samo tutnuo plaćajuću karticu u džep. nije mi se nosio ceo buđelar, a nešto estetski ne mirišem one torbice koje se u narodu popularno zovu po pripadnicima jedne manjinske seksualne populacije što voli da paradira.
moja banka mi nije bila nigde usput da podignem šuške, a kod tuđih neću, ojade me za proviziju (i moji i „njini“, bratski). uđem ti u prvu prodavnicu, ne primaju kartice. druga takođe. treća mi primi, da prostite. četvrta opet ćorak. više sam živaca i kredita na busplusu potrošio nego što bi me izašla provizija, ali ne postajem – pa bre, kiosk prekoputa kuće mi prima kartice za jutarnje novine i ne prave problem da li je ceh 10 ili 1000 dinara.
bilo gde da se makneš s brdovitog balkana ne moraš ni da gledaš, onaj andrak za kartice stoji okrenut prema tebi i ne iskaju ni da se izjašnjavaš hoćeš li ovako ili onako, nego samo turiš, da prostite, i uneseš pin. i još lepo imaju onaj „štitnik“, da se ne vidi šta kuckaš. smešno mi ovde u piljarnici što kasirka okreće glavu kada prebiram po dirkama, valjda joj rekli da tako mora. nisam ja u frci zbog tebe, sestro, nećeš ti iskočiti iza pulta i pratiti me do mračnog prolaza da dođeš u bespravan posed moje kartice, nego me hvata bojazan od onog znojavog dvometraša iza mene što mi nonšalantno gvirka u prste, a uzeo je samo flašu zidarskog pa može brzo da pohita za mnom.
peta radnja, preporuka drugara. nisam ni gledao ima li prilepnica s vizom/masterom/dinom (ne dvornikom) na kapiji, velika je, svašta nekih delova imaju. trebalo mi je dosta stvari odatle, dvajes’ minuta smo ćakulali dok nisam odvagao hoću li ovo ili ono. izvadio sam plastiku na kraju, i izbezumljeni pogled prodavca mi je rekao sve. ma nisu oni krivi, objašnjava mi, poručili su pos terminal od banke još pre tri meseca, i još ga čekaju.
jesam baksuz, radnja tu stoji barem pet godina i tek sad su našli da ga poručuju. kažem ti ja drugaru koji me je uputio na njih da ako sam sisao vesla nisam baš pojeo čamac, znam po pašenogu da se banke utrkuju da isporuče terminale prodavnicama kako bi maznule proviziju. „e, u tim provizijama je problem“, reče mi drugar, „uzmu dva-tri posto i ode marža prodavcu, zato neće da drže terminale“.
baš mi ih je žao, neće uzeti svih dvajes’ posto od onog što ja kupim, već samo osamnaes’. gospodo trgovci, podignite cenu za ta dva posto pa kažite da dajete popust za kešovinu. neću se uvek navući, nemam baš para za bacanje svaki put, ali ponekad su mi moje slabačke noge draže. tjah.