Budem li trÄao dovoljno uporno, postići ću.
Ova kolekcija je zanimljiva, jer se delom sastoji od zaboravljenih snimaka koje sam spasao iskljuÄivo zahvaljujući Äinjenici da sam bio lenj da fotografiÅ¡em tokom dužeg perioda. Bila bi Å¡teta da je propalo.
Jeste, ja to tražim zrno dobrog u neÄemu ne baÅ¡ tako dobrom. RaÄunam da to ponekad nije loÅ¡e raditi. Popravlja raspoloženje. To jest, meni je popravilo. 
Pa, da zavirimo.
– * –
3-154, 1. decembar 2013.
Pre nepuna dva meseca, otvoren je znaÄajno rekonstruisani pozoriÅ¡ni klub u Kikindi. Zapravo, to viÅ¡e nije pozoriÅ¡ni klub, nego privatni kafić u dvoriÅ¡tu pozoriÅ¡ta, u prostoriji u kojoj sam tavorio noćima pre trideset godina dok je to zaista bio pozoriÅ¡ni klub, a moglo je da se popije samo ono Å¡to sam doneseÅ¡. Klub “Teatar” je danas füno mesto. Ali nekako ne mogu da verujem lokalima u kojima nema prave rakije, a u dozu vinjaka od 3 cl stavljaju dve kocke leda, bez pitanja. Srećom, imaju tamno pivo koje nije previÅ¡e kiselo… Ah, da: zaboravio sam da kažem da je bravariju za ovaj luster napravio moj kum Željko.
– * –
3-155, 2. decembar 2013.
Ostao je, ipak, joÅ¡ jedan lokal u gradu u kome mi karta pića odgovara, atmosfera je nalik drumskoj kafani, a muzika prihvatljiva. Tokom jedne nedavne žive svirke u “Maxu”, prvi put sam uoÄio da imaju i tu idiotsku aplikaciju koja visi sa hrastovinom obložene tavanice i stoji tamo k’o piletu sise. Å ta ćeš… KiÄ je, izgleda, konaÄno dostigao besmrtnost…
(LiÄna beleÅ¡ka: Funky Town, vrati se! Sve ti je oproÅ¡teno!)
– * –
3-156, 3. decembar 2013.
Jedna starija, joÅ¡ iz faze prvobitnog igranja Dugom Cevi. Ova fotka je bila spremljena da bude fotka dana, ali ju je istisnula neka druga. Sad ispade džoker, Å¡to bi rekli. Nije bilo lako održati oÅ¡trinu. BaÅ¡ gledam: bila je to tura od Äetiri ekspozicije gde sam gaÄ‘ao gromobran na daljoj kuli gradske bolnice, stotinjak metara udaljenosti od moje terase. I tri fotke su Å¡kart, jedino je ova bila oÅ¡tra.
– * –
3-157, 4. decembar 2013.
I ova fotka je trebalo da bude u ciklusu “jedna na dan”. Sećam se da sam je eliminisao zato Å¡to mi se boje nisu dopale, a nisam hteo da proteram sliku kroz neke filtere. Bez veze, mogao sam odmah da se setim da monohromatska paleta dobro radi posao zahvaljujući neverovatnoj, gotovo impresionistiÄkoj teksturi oblaka. Ovaj novembarski dan dobro pamtim, jer sam tada prvi put zaista osetio da dolazi zima.
– * –
3-158, 5. decembar 2013.
Ana me je zamolila da joj kupim špil knjiga na engleskom, što sam uspešno izveo preko veb knjižare Book Depository, koja je i jeftinija i agilnija od Amazona. Pored spiska, morao sam da izvedem još nešto: kada sam video da knjižurina sa kompletnim delima Viljema Šekspira u tvrdom kožnom povezu košta samo 20 evra, nisam se dvoumio…
– * –
3-159, 6. decembar 2013.
ProÅ¡log petka smo pohodili tzv. vinsko veÄe: u organizaciji lokalnog kruga preduzetnika na polju organske poljoprivrede, već je treći put upriliÄeno okupljanje lokalnih i inih vinara, sve sa degustacijom i posebnim delom u kome profesionalni somelije (molim vas: somelije, a ne somelijer) predstavlja razne interesantne kombinacije hrane i vina. UpriliÄeno sa svećama, iz tri razloga. Onaj legitimni jeste da se boja vina uvek proverava naspram svetlosti sveće; drugi razlog je “postizanje atmosfere”, a treći je mimikrija, da se ne primete propusti u logistici. Uspelo im je.
– * –
3-160, 7. decembar 2013.
JoÅ¡ jedna od petka uveÄe; zapravo, to jeste već bila subota, pa se može govoriti o potrefljenom datumu. Apsolutno sam fasciniran kako je malo potrebno da se Äovek pretvori u svinju. Ali mene to joÅ¡ viÅ¡e fascinira na makro-planu. Finoća je bila zavrÅ¡ena kada je somelije zavrÅ¡io svoj deo. A onda je krenulo ždranje vina. Fina atmosfera se brzo pretvorila u ordinarnu kafansku zahvaljujući jednom ne baÅ¡ ispoliranom tamburaÅ¡kom bendu koji je krenuo da haraÄi od stola da stola. Nisam odoleo, pitao sam ih za dve pesme: nisu ih znali. UÅ¡tedeli su mi pare. Å to mrzim kad svirci ne znaju da li hoće da budu akademci ili muzikanti.
– * –
I eto! Strepeo sam da neću imati materijala, a bilo je lakÅ¡e nego Å¡to sam mislio! Ovaj rinfuz kontigent me podseća da ne bi bilo Å¡aÅ¡avo da malo procunjam po svojoj arhivi, ukljuÄujući i arhivu iz “bivÅ¡eg života” mog bavljenja fotografijom, pre marta 2012. Tamo se nalazi oko osam godina RAW fotografija…
No, idemo radom. Prvo da dostignem ritam “jedne na dan”. JoÅ¡ malo… JoÅ¡ samo malo… 