National Geographic se priseća nekih ključnih otkrića čuvenog teleskopa. Bombonica za mene.
Za teleskop Hubble je rečeno da je jedan od najbolje iskorišćenih instrumenata u istoriji nauke. Možda nikada nije naglas rečeno, ali izvesno je da je, takođe, reč o najpopularnijem uređaju u istoriji nauke, ne samo kad je reč o oduvek privlačnoj disciplini čitanja zvezda. Danas Hubble radi punom parom i dalje, iako je lansiran još 1990. godine. Smešten u orbiti na visini od 569 km iznad Zemlje, ovaj izvanredni optički uređaj je oslobođen problema smanjenja performansi zbog stanja u atmosferi (prašina, refleksija, svetlosno zagađenje, itd.). Više puta popravljan i unapređivan, teleskop je svaki put davao sve bolje rezultate osmatranja, gde su slike udaljenih maglina i galaksija izvesno najspektakularnije.
Zahvaljujući valjanom unapređivanju optike, kamera i prateće elektronike, teleskop sad pruža bolje rezultate nego ikada pre. No, četvrto servisno održavanje, obavljeno šatl-misijom STS-125 u maju 2009. godine, poslednji je takav zahvat. Tada je Hubble poslednji put unapređen; sledeća misija, kad god se bude desila, poslužiće da se legendarni teleskop spusti iz orbite, najverovatnije uz kontrolisano sagorevanje u atmosferi.
O ovom teleskopu možete mnogo saznati surfujući Mrežom, počev od matičnog sajta, u čiju galeriju ulazite na sopstvenu odgovornost. Dobro se sećam: kad sam prvi put pohodio to mesto, zadržao sam se do sitnih noćnih sati, jer nisam mogao da se nateram da prekinem…
National Geographic je pre četiri godine objavio, a nedavno nas podsetio na galeriju Hubble’s Greatest Hits, kolekciju od 25 odabranih otkrića načinjenih teleskopom Hubble. Skrećem vam pažnju na taj sadržaj: uz kratki siže o svakom od tih otkrića, videćete fantastične fotografije čiji sadržaj ponekad prevazilazi maštu.
Videćete magline, eksplozije zvezda, oblake prašina koji prekrivaju cele galaksije, kvazare i svetla na kraju vidljive Vaseljene, koja su toliko daleko da ni Mile iz Bačke Palanke ne može da ih dosegne.
Da ne zaboravimo: Hubble i te kako ima uticaja i na ono što još nismo znali o svom komšiluku u Velikom Prostoru. 2003. godine, Hubble je otkrio još dva prstena oko Urana; 2004. snima polarnu svetlost na Saturnu. A 2006. godine, nešto pre nego što je Pluton degradiran u hijerarhiji Sunčevog sistema, nedvosmisleno je dokazao postojanje još dva satelita, pored već otkrivenog Harona.
Hubble ne prestaje da me fascinira. Doživljavam ga kao oličenje dostignuća nauke u dobu u kome živim i kao najbolji simbol žudnje za saznanjem. I sam večito željan da naučim još nešto, ovaj teleskop vidim kao prozor u kosmos koji je i meni dat na raspolaganje. Teško mi je da pomislim na bilo koji primer koji ima bolju humanističku crtu nego što je to teleskop Hubble. Možda Internet; ali, to je mrtva trka, jer Internet je sredstvo; a Hubble je paradigma.
(Via)
Jedna stvar mi nije jasna – zašto bi povlačili teleskop Hubble iz upotrebe ako nije napravljena neka (bolja) zamena?
Samo nagađam: moguće je da Hubble gubi orbitu u kojoj se nalazi, a NASA više nema sokoćalo oput Space Shuttlea kojim bi se moglo prići do samog teleskopa i, kao što su mu onomad dodali sočivo za “korekciju vida”, ovaj put mu pomogli da se vrati u položaj u kome bi mogao da nastavi da baca pogled ka dubokom svemiru
Moje prethodno nagađanje baš i nema veze sa stvarnošću 🙂 Nije reč o gubljenju orbite, no Hubbleu se ipak bliži kraj radnog veka, pa su opravke zbog kvarova potrebnije češće. Na stranici http://www.spacetoday.org/DeepSpace/Telescopes/GreatObservatories/Hubble/Hubble.html se može lepo videti da je Hubble mogao još odavno da bude otpisan i koliko je složena bila poslednja popravka pre dve godine. Pominje se i novi infracrveni teleskop koji će zameniti Hubblea, ali on tek treba da bude lansiran.
Neki detalji o tom programu više teleskopa se nalaze ovde:
http://en.wikipedia.org/wiki/Great_Observatories_program
Posebno obratite pažnju na odeljak o sinergijskom delovanju više teleskopa i na deo o naslednicima, neposredno u nastavku.