Pre neko veče, baš u sitan sat, jedan od Sedam samuraja SKOJ-a ispali muzički klip na uvid koji je neopevana gadost. No, neću ja o tome, on će. Ponekad naletiš na tako nešto, uhvatiš se za glavu & tresneš dva piva na eks da bi se malo pribrao. Ali ti ostane neka gorčina u ustima koje se sporo & teško oslobađaš.
Poučen dugogodišnjim iskustvom u ovakvim situacijama, znam i kako se leči ovakvo stanje. Prvo napišem komentar da olakšam dušu koji ide otprilike ovako:
“Sinoć sam malo slušao, pazi sada, tursku psihodeliju sa početka sedamdesetih!!! 🙂 Saz, šargije & fuzz gitare, kompletno ludilo iz srca Anadolije! 🙂 Čak sam se premišljao i da nešto napišem o tome. Odustajem, mnogo bi bilo.
A sutra kreće celodnevna dekontaminacija uz Rufusa Wainwrighta. 🙂 ”
Jedva sam dočekao jutro. I dok sam mutio Nesicu, Rufus je već krenuo da radi na mom mentalnom oporavku.
Kako se dugo & dobro znamo, nema iznenađenja. Pustio sam premijerno ganc novi Vibrate: The Best of Rufus Wainwright, ne gledajući ni šta se nalazi na njemu. Znam da će biti kamerne muzike, pa nekog živog nastupa, čistokrvnog kitnjastog popa i, obavezno, po neke operske arije. Sa Rufusom se nikada ne zna šta će da snimi, ali se dobro zna kako će to da otpeva. Veličanstveno! Kada je Bog delio glasovne sposobnisti, Rufus je stajao u prvom redu! 🙂
Danas neću da mu pominjem bližu i dalju rodbinu, kevu mu poznajem još iz vremena dok ga je nosila u stomaku. I još štošta ću da vam ispričam o ovoj velikoj i talentovanoj familiji.
Čekam samo da me nešto mune… 🙂
Komentari su onemogućeni.