Nervozno šetam ispred “Јugotona”. Čekam ribu da stigne, pa da palimo dalje. U sebi psujem što kasni i razmišljam zašto se toliko licka kada ćemo ionako kasnije sve to što je na njenom licu & ustima da razmažemo. 
Rale, prodavac ploča & moj dobar drugar, maše mi iznutra da uđem. Zadovoljno se kliberi sa druge strane izloga. Snimio je situaciju i zna da mi se živci polako tanje.
Izdaju te sitnice. Prečesto bacam okce na sat, iskusan je to lisac… 
S obzirom na to da njegova mimika i mamkanje ne daju rezultata da uđem u radnju, pribegava direktnom napadu. Uzima jednu od ploča i teatralno je prislanja na drugu stranu izloga, da mogu dobro da je osmotrim. Na omotu prepoznajem filigranski rad Rogera Deana i trenutno se ispumpavam k’o bušan balon… 
Jeb’o ribu, ionako kasni, stići će… Moram da vidim šta se krije unutar ovog zanimljivog omota. 
Ulazim unutra. I dok se Rale upišava od smeha zezajući se na moj račun, okrećem omot sa svih strana ne bih li na brzinu i što preciznije namirisao šta se nalazi unutra. Roger Dean ne radi omote za bilo koga. 
Na omotu piše One Live Badger (1973), prepoznajem klavijaturistu & bubnjara, sa njima sam se već sretao. Album obećava! Čekam da Rale raščisti ostale kupce i da mi je pusti bar malo, a onda začujem cvrkutavi glas:
– Jesi li me dugo čekao?
Upoznavanje sa Jazavcem moraće da popričeka… 
Obodren tokom burne noći, ujutru sam odmah zapalio u “Јugoton” po svoj primerak. Album sam preslušao u jednom dahu i strašno mi se svideo. Sve je bilo na svom mestu: dobre pesme, odličan pevač i energična svirka svih članova. A što je najluđe, stvarno su ga snimili uživo. Ovo je prvi i poslednji debi album za koji znam da ga je neka grupa snimila uživo. 
Ono što je usledilo posle toga nije vredno ni pominjati: drugi album je bio puvanjak, pa su posle dve godine članovi grupe stavili katanac na radnju. Nisu potonuli u anonimnost, narednih decenija su se motali po mnogim viđenim engleskim bendovima. No, meni više nikada nije palo na pamet da slušam bilo koga od njih. 
Kada se setim, ponovo izvučem iz omota One Live Badger i pustim ih da sviraju zajedno, što glasnije mogu. 
“Jugoton” više nije ono što je nekada bio. Gospođu B. povremeno srećem. Uporno tvrdi da je njena ćerka kao stvorena za mog sina i da treba učinimo nešto da spojimo decu. 
Nešto ne verujem u sve to. Mala mora da kasni na sastanke. Baš kao i majka. 
