Stiskavac

Stiskavac je pomalo zaboravljena kategorija. Vukajlija daje jednu od mogućih definicija:

Ples koji se, po priči moje keve, izvodio na žurkama (tada se to zvalo igranke) u sali za fizičko, ponekad i u mesnoj zajednici. Momak i devojka bi se priljubili jedno uz drugo i tako igrali. Za sramežljive, patrijarhalno vaspitane devojke tog doba, ovakav ples često je bio veoma neprijatan, zbog straha da ih neko ne vidi sa momkom dok se grle, a pogotovu dok se ljube! Većini njih se na tim igrankama desilo i prvo ljubavno iskustvo, prvi poljubac, pa ove igranke često ostaju u prelepom sećanju.

Znači, laganica sa ljubavnom tematikom uz koju se sve ubrzanije diše.

Vremenom, stiskavac je sve više gubio na značaju. U vreme fejsbučenja, selfija & zakazivanja sexa telefonom ako želiš da budeš IN, sve manje je onoga za čime većina žena čezne – romantike. A gde će se sve to završiti, nisam baš sasvim siguran.

Kao staromodan & iskusan muškarac, i ja imam disk sa stiskavicama. Da se nađe pri ruci, nikada se ne zna kada će da zatreba.

Ova pesma je pomalo netipična. Glavni junak se sve nešto prenemaže šta da čini, u fazonu “strah me da te volim”… A kada si u nedoumici, onda žene preuzmu inicijativu. Barem je Su to uradila. Nehajno je sklonila nogu sa mog tela i samo mi je rekla: “Pusti od početka i vrati se u krevet.”

Nije igranka, al’ još jedan stiskavac mi nije ginuo.

Šta sam mogao, u sebi sam se zahvaljivao Mauriceu Whiteu na sjajnom albumu i obećavao mu da ću kupiti svaki koji bude snimio.

Su je trajala samo jedno leto i potom nestala u vrtlogu života. Nikada se više nismo videli. A Mauricea ponekad i pustim. Dok se još sećam.