Ustao sam pre tebe, lagano, da te ne probudim, na prstima iÅ¡etao iz naÅ¡e sobe i joÅ¡ pomalo bunovan odteturao se do kuhinje. ParÄe torte koje sam brižljivo skrio u zadnjem delu frižidera je i dalje bilo tamo – neotkriveno, nadam se. Zabo sam u njega svećicu, zapalio je posle skoro Äitave veÄnosti traženja upaljaÄa (jedna od mana ostavljanja cigareta) i uputio se natrag u sobu.
Prokletstvo… pogrešan univerzum…