Toccata Arpeggiata

Bolje bi bilo da nisam ni sedao za tastaturu. Na šta god da sam kliknuo na Cevki u žarkoj želji da odaberem pravu stvar za današnji prilog, nailazio sam na odrečan odgovor – klip nije dostupan. Jedan, dva, tri… pa četiri, pet, polako osećam kako mi raste pritisak i počinje para da izlazi iz ušiju.

Upalilo je iz šestog puta, pa sam zaključio da ona izreka o trećoj sreći nije tačna.

Kada je već takva situacija, daj da zgotovim prilog dok klip nisu uklonili. Nije baš ono što najviše volim u opusu grupe Circulus, ali nema veze. I ovo je jako dobro.

Više se ne sećam kako je jedan njihov album dospeo do mene. Bilo je leto, Umetnica i ja u velikoj ljubavi, a muzika Circulusa se savršeno uklopila u kompletnu atmosferu. Svirali su neku čudnu mešavinu folka, psihodelije i na momente klasike – kompletan pristup muzici je bio neuobičajen, a produkcijska rešenja daleko od očekivanih.

Izbor instrumenata je bio potpuno neočekivan: sa jedne strane bili su električna gitara, bas i sintisajzeri, a sa druge gomila arhaičnih instrumenata iz doba renesanse i baroka čija imena i ne znam. Čudan i iznenađujući miks koji je na snimcima savršeno funkcionisao.

Uostalom, delić te magije se čuje i sa ovoga snimka. Izvode popularnu Toccatu Appreggiatu koju je napisao Johannes Heironymus Kapsberger (ili Giovanni Girolamo Kapsperger, jer je bio italijansko-nemačkog porekla), kompozitor i virtouz na žičanim instrumentima iz perioda ranog baroka. Doduše, on je svirao neku od preteča gitare, ali može to i ovako.

Ako neki klinac čita ovaj tekst valjda će mu postati jasno da ova “stvar”, iako je stara više od 400 godina (komponovana je 1604.) još nije postala “buđava”.

Circulus su snimili tri odlična studijska albuma, a poslednji je izašao još 2009. godine. Odavno je najavljen novi, ali nikako da se pojavi. Na njihovom profilu na Fejsu piše da redovno nastupaju, što me drži u nadi da nisu okončali karijeru.

Samo me još kopka pitanje da li sam ja njihov jedini srpski obožavalac?