Kada se pojavio današnji klip, odmah sam zabeležio link. Prvo sam hteo da preslušam novi album Amire Medunjanin pa tek onda da napišem nešto o njemu. I ko zna dokle bi pesma čamila da danas nisam prelistavao novi Uncut. Na moje iznenađenje, nabasam na recenziju njenog najnovijeg albuma Silk & Stone (2014).
E, baš da vidim šta su Englezi napisali o bosanskim specijalitetima. 
U kratkom tekstu, jedan od njihovih starijih & ozbiljnijih recenzenata, Nigel Williamson, je nahvalio album apostrofirajući Amirine glasovne sposobnosti. Naravno, nije moglo da prođe ni bez blage političke konotacije iz ugla prosečnog konzumenta zapadnjačke štampe, a pominjanje egipatske pevačice Oum Kalthoum i legendarne Billie Holiday govori o elementarnom nepoznavanju onoga o čemu piše. 
Nema veze, Amira je dobila osam od deset zvezdica, što se vrlo retko dešava, i tako potukla konkurenta sa svoje desne strane na stranici Uncuta, mnogo poznatijeg Marka Kozeleka koji je zaradio jednu manje. 
Baš bih voleo da pročitam i prikaz albuma iz pera nekog Amerikanca, to bi bilo još zabavnije. 
Šalu na stranu, izgleda da Amira pažljivo i promišljeno hoda još uvek sitnim koracima po svetskoj sceni. Danas iza nje na Zapadu stoji ugledna & ozbiljna izdavačka kuća Harmonia Mundi, a leđa joj čuvaju vrhunski internacionalni muzičari na čelu sa Bojanom Zulfikarpašićem. Dovoljno za svetski uspeh koji Amira, svakako, zaslužuje. 
Mene je odavno očarala. Derta nam na ovim prostorima ne nedostaje, Milfovaču nam još uvek nisu zabranili, a sevdaha nikada dosta. 
Zanimljivo, mene nikako ne nalazi. Moguće upravo zbog saradnje sa Zulfilarpašićimanovima koji mi ne leže nikako, zato što u svemu tome u šta se ta dvojica upletu (pa ako se kukumajko nađe mesta i za Dedića juniora) čujem previše konstruisanja. Nije konstruisanje loše po sebi, ali valjda sevdah i ne može da se konstruiše, ideja mu je nekonstrubilna.
A da pokušaš sa Mostar Sevdah Reunionom? Možda ti bolje legne. 🙂